Zagađenje olovom

Zagađenje olovom ostavlja trag i na potomstvo
Zagađenje
 


Piše:Jelena Matijević


Na letnjim vrućinama, kad i najzdraviji teško dišu, češće nego obično razmišljamo o izduvnim gasovima automobila. Oni nas dodatno guše, međutim, ti problemi sa disanjem ne mogu da se uporede sa štetom koju našem zdravlju čini olovo iz auspuha.
- Za razliku od metala kao što su cink, bakar ili gvožđe, olovo nema prirodnu funkciju u telu - objašnjava dr Bratislava Matić, specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu. - U organizam dospeva preko disajnih, odnosno organa za varenje (ako se popije ili pojede kontaminirana voda ili hrana), a kod onih koji rade u zagađenoj sredini (topionice) i preko kože. S obzirom na afinitet olova za masnoće organi koji su "masniji", kao što su jetra, bubrezi i mozak, najčešće su na meti. Inače, olovo u organizam dospeva u obliku sličnom kalcijumu tako da se deponuje u zubima i kostima u ranom detinjstvu, a kod žena u trudnoći, tokom dojenje i u menopauzi. Ako se umesto kalcijuma olovo ugradi u kosti iz njih prelazi u krv, što je izuzetno opasno u trudnoći jer preko placentarnog krvotoka ulazi u plod i najčešće stradaju ćelije dečjeg malog mozga.
Po rečima naše sagovornice višak olova utiče i na nervne ćelije tako što otežava slanje signala i međusobnu komunikaciju. Osim toga, smanjuje i mogućnost tela da preradi vitamin D, a u krvotoku utiče na stvaranje zdravih eritrocita i prouzrokuje anemiju. U perifernoj krvi se, zbog toga, nalazi i veliki broj nedozrelih eritrocita (retikulocita).
Do trovanja olovom dolazi posle dugotrajne apsorpcije malih količina ovog metala a vrlo retko se dogodi akutno trovanje, kada se odjednom unesu velike količine.
- Prvi simptomi trovanja olovom pojavljuju se u najprokrvljenijim organima i u krvi - ističe dr Matić. - Mučnina, gubitak apetita i grčevi u stomaku, praćeni dijarejom, tipični su simptomi crevnog trovanja. Slabost nerava, koji stimulišu mišiće zadužene za kretanje, karakteristična je za nervni tip trovanja, dok se kod akutnog trovanja često javljaju glavobolje, vrtoglavice, konvulzije (trzanje) padanje u komu, a u teškim slučajevima ima i smrtni ishod. U lečenju se koriste soli helata koji se vežu za olovo i izbacuju mokraćom.
Iako je olovo opasnost za celokupnu populaciju, naročito su ugrožena deca do šeste godine, jer im se mozak i nervni sistem razvijaju. Raste i razvija se i njihov skelet, pa mnogi naučnici smatraju da višak olova dospeo u organizam u detinjstvu ostaje deponovan u kostima tokom celog života. Apsorpcija olova iz digestivnog trakta kod dece je 5 puta veća nego kod starijih jer najmlađi ubrzano dišu i imaju pojačanu intestilnu apsorpciju. Imaju i niži nivo higijenskih navika - dete stavljaju u usta i žvaću sve što mu dođe pod ruku, pa i predmete obojene bojama na bazi olova.
I kod odraslih trovanje olovom može da izazove mnogobrojne probleme - od povišenog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti, do problema sa varenjem, oštećenja bubrega, bolova u mišićima i zglobovima, motoričkih problema, poremećaja raspoloženja i manje plodnosti kod muškaraca.

Koncentracija olova u krvi (mikro g/dl)     Uzrast     Klinička slika
10     Fetus     Niska porođajna masa
10     Dete     Smanjen koeficijent inteligencije (ILj), poremećaji sluha, rasta i ponašanja i mišićna atonija
20 - 40     Dete     Poremećaj metabolizma vitamina D, rasta i razvoja kostiju i smanjenje ILj
41 - 50     Dete     Anemija
51 - 100      Dete     Grčevi u stomaku, anemija, oštećenja bubrega i mozga
Više od 100     Dete     Koma i smrt

Svetski centar za kontrolu i prevenciju bolesti iz Atlante i Svetska zdravstvena organizacija utvrdili su koncentraciju od 10 mikro g/dl krvi kao gornju granicu iznad koje počinju da se javljaju značajni zdravstveni problemi. Trebalo bi, ipak, da se ima na umu da to ne znači da ispod te granice ne postoji opasno delovanje olova na organizam! Pri tim i višim koncentracijama vidljivi su poremećaji u učenju, a istraživanja su pokazala da se sa svakim povećanjem od 1 mikro g smanjuju rezultati rešavanja standardnih testova iz matematike i čitanja.
Po prirodi stvari olovo najviše ugrožava zdravlje žitelja gradova, onih koji žive blizu puteva sa velikom frekvencijom saobraćaja, ali i u mestima gde postoje metaloprerađivačka industrija, rudnici olova i topionice. U Srbiji se stari akumulatori legalno recikliraju u dve topionice, a izgradnja još jedne u Vojvodini, nedavno je izazvala oštre reakcije ekologa i stručne javnosti. Osim toga, poslednjih nekoliko godina, republička inspekcija za zaštitu životne sredine, zatvorila je i desetine "divljih" topionica akumulatora širom Srbije.

UGROŽEN BEOGRAD
Nušićeva kao kanjon


Stručnjaci Instituta "Batut" redovno ispituju kvalitet vazduha u Beogradu i mere i količinu olova na svim važnijim gradskim raskrsnicama. Rezultati pokazuju da količina ovog metala na svim mernim mestima prelazi dozvoljenu granicu, a ponegde je veće i do 95 odsto.
- Olovo je jedan od većih zagađivača vazduha u našoj prestonici, odmah iza sumpordioksida, azotnih oksida i ugljenmonoksida i svi potiču iz izduvnih gasova vozila - naglašava Vojislava Dudić, hemičar u Institutu "Batut". - Tokom 2007. godine uzimali smo uzorke i merili zagađenje na 12 mesta u gradu. Pokazalo se da je prosečna godišnja koncentracija olova, samo na četiri mesta, bila manja od srednje godišnje granične vrednosti (za 24 časa) od 1 mikro g po kubnom metru. S obzirom na to da olovo hemijski isto reaguje i leti i zimi njegova koncentracija u našoj prestonici isključivo zavisi od broja motornih vozila koja koriste benzin sa većim brojem oktana. Najugroženije su "kanjonske" ulice kao Nušićeva u kojima se stvara "tunel efekat", dok je stanje mnogo povoljnije na otvorenim mestima gde vetar učini svoje.
Dudićeva objašnjava i da metodologija merenja koncentracije olova podrazumeva da se radi na 1,5 m od saobraćajnice i na visini od 1,5 m. Tada koncentracija olova opada na polovinu početne vrednosti, ali u "kanjonskim" ulicama širina trotoara nije ni metar. U njima su najugroženija deca u kolicima jer im se usta i nos nalaze u nivou auspuha.
- Uzimajući u obzir prosečnu starost vozila i malu propusnu moć glavnih saobraćajnica, jasno je da zagađenje olovom postaje problem grada. Rešenje bi bilo da se smanji saobraćaj kroz grad, izmeštanje teškog saobraćaja iz gradskog jezgra kao i obavezna ugradnja katalizatora - poručuje Vojislava Dudić.

CRNE BROJKE
* Dokazano je da se tokom sagorevanja 1.000 l olovnog benzina stvara 98 kg ugljen-monoksida i ½ kg olova.

* Prema nekim podacima, u Srbiji se, u vodu i zemlju, godišnje izlije više od 3.000 tona sumporne kiseline iz akumulatora koja sadrži olovo.