Odžačari krvnih sudova

Odžačari krvnih sudova

Piše: V. Stevanović
Hoelsterol je neophodan za normalne funkcije organizma jer ulazi u sastav svih tkiva, važan je sastojak ćelijskih opni, a bez njega nema sinteze raznih hormona, vitamina D i mnogih drugih za organizam važnih materija.
Kroz krv ga prenose belančevine različite gustine i upravo od vrste belančevina koje ga prenose zavisi njegovo dejstvo na zidove krvnih sudova. Belančevine visoke gustine (HDL) nisu problematične, ali zato probleme stvaraju veće količine belančevina niske gustine (LDL) kada se holesterol taloži na zidovima krvnih sudova što dovodi do smanjenja otvora krvnih sudova i smanjenja njihove elastičnosti. Raširene promene na krvnim sudovima otežavaju dotok krvi u organe što je uzrok mnogih tegoba koje mogu da imaju i ozbiljne posledice.
Dakle, holesterol je neophodan za normalne funkcije organizma, ali povišene vrednosti (LDL) i smanjene vrednosti (HDL) holesterola uzrok su ozbiljnih poremećaja pa ga treba kontrolisati i odstupanja otklanjati redukcijom ishrane.

IZBOR BILJNE HRANE
Ispitujući uzroke pojave povišenih vrednosti (LDL) i smanjenja (HDL) holesterola naučnici su utvrdili da je hrana bitan faktor poremećaja vrednosti holesterola. Saglasno rečenom teško je popraviti vrednosti holesterola ako se bitno ne promeni način ishrane.
Istražujući promene u ishrani naučnici su stigli do navika naših predaka i utvrdili da su u njihovoj ishrani preovladavale namirnice biljnog porekla. Kada je utvrđena hemisjka struktura fitosterola – sastojaka biljnih ćelija. Njima po svojoj funkciji i hemijskoj strukturi je sličan holesterol koji je predominantni sterol u životinjskim tkivima pa i kod čoveka.

KARKTERISTIKE FITOSTEROLA
Preskočoćemo hemijske karakteristike fitosterola i zadržati se samo na imenima dve karakteristične grupe fitosterola.
Fitosteroli: predstvaljaju zajednički naziv za sastojke koji potiču iz biljaka i nalaze se u njima u obliku sterola ili stanola;
Biljni steroli ili stanoli: su karakteristična biljna jedinjenja (fitohemikalije) koja se dodaju hrani ili suplementima;
Estri biljnih sterola ili stanola: su specifična jedinjenja koja imaju sposobnost da vezuju za sebe masne kiseline. Esterifikacija (hemijska reakcija) se događa u crevima ili u industrijskom procesu. Esterifikovani fitosteroli se dodaju nekim prehrambenim industrijskim proizvodima kao što su margarin ili majonezi.
Dokazano je da veće količine fitosterola unete kroz biljnu hranu mogu da smanje koncentracije (LDL) holesterola u serumu. Fitosteroli u crevima istiskuju holesterol i sprečavaju njegovu apsorpciju. Upotreba 1.5-1.8 g/dnevno jednog od biljnih fitosterola smanjuju apsorpciju holesterola za 30-40%. Veće količine (2.2 g/dnevno) fitosterola smanjuju apsorpciju holesterola za 60%.
Međutim količine unetog fitosterola ne mogu neograničeno da se povećavaju jer laboratorijska istraživanja ukazuju da prekomerne količine fitosterola mogu da izazovu promene na membranama crvenih krvnih zrnaca. Ove promene se i dalje istražuju. Do promene na membranama crvenih krvnih zrnaca sigurno ne dovode količine fitosterola unete hranom.

HRANA BOGATA FITOSTEROLIMA
Kao što je već rečeno istraživanja su pokazala da su naši preci pretežno hranili namirnicama biljnog porekla, pa su kroz hranu unosili i znatne količine fitosterola. Danas se perporučene količine fitosterola kreću od 150-450 mg/dnevno u zavisnosti od navika u ishrani. Vegetarijanci a posebno vegani u svakodnevnoj ishrani unose znatno veće količine fitosterola nego što to čini ostalo stanovništvo. Fitosteroli se nalaze u svim namirnicama biljnog porekla, ali se u većim količinama nalaze u nerafinisanom biljnom ulju, orasima, semenkama, celom zrnu žita i mahunarkama. Iz podataka koje navodimao može se dobro planirati dnevna ishrana sa zadovoljavajućom količinom fitosterola.
Pšenične klice - u ½ šolje (50-60g) sadrže – 190-200 mg
Susamovo ulje – 1 kašika (15g) sadrži – 120mg
Ulje žitarica – 1 kašika (15g) sadrži – 100mg
Kikiriki – manja šoljica (30g) sadrži – 60mg
Badem – manja šoljica (30g) sadrži – 40mg
Prokelj – 1 šolja (80g) sadrži – 35mg
Maslinovo ulje – 1 kašika (15g) sadži – 25mg

HRANA OBOGAĆENA FITOSTEROLIMA
Prehrambena industrija razvija svoje programe i usklađuje ponudu prateći naučna istraživanja, pa se danas u prometu mogu naći mnoge namirnice obogaćene fitosterolima, odnosno u mastima rastvornim njihovim estrima.
Negativne efekte trans-masnih kiselina proizvođači se trude da poprave pa se na tržištu može naći margarin sa dodatkom estara fitosterola. Međutim i pored dodatka fitosterola margarin ne preporučujemo za upoterbu u ishrani. Podsećamo da se prisutne trans-masne kiseline iz margarina (hidrogenizovana masnoća) vezuju u organizmu na ista mesta na kojima se vezuju i omega-3 kiseline i tako ometaju njihovo dejstvo.
Edukacija stanovništva razvijenih zemalja i važnost prisustva fitosterola u svakodnevnoj ishrani svakako su jedan od razloga što se sada već mnogim prehrambenim proizvodima dodaju fitosteroli (majonez, mleko, jogurt, sir, meso, crna čokolada, oranž đus). U prometu se u mnogim zemljama nalaze i suplementi sa doziranim količinama fitosterola.
Bezbednost ovakvih proizvoda se još ispituje. Za sada je utvrđeno da mogu ometati resorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (A,D,E,K karotenoida). Takođe se ne prporučuje kombinacija suplemenata fitosterola i lekova protiv povišenog holesterola (statina) jer mogu da inhibiraju njihovo dejstvo.
Zbog nedovoljno kliničkih istraživanja ne preporučuje se upotreba suplemenata tokom trudnoće i dojenja.
Naša preporuka je da se fitosteroli unose pre svega kroz raznovrsnu ishranu. To je svakako najprirodniji i najbezbedniji oblik upotrebe. Izdvajanje i esterifikovanje fitosterola je tehnološki postupak, koji ne samo da nepotrebno poskupljuje cenu hrane, već nije sigurno da li se u tehnološkom postupku obezbeđuje oblik koji organizam najbolje koristi.
Ipak činjenica je da se najveći deo holesterola sintetiše u organizmu pa je nekada malo teže redukovati nivo holesterola samo hranom.

SPASONOSNO BILJE
Među biljkama koje su dugo korišćene kao tradicionalni fitoterapijski preparati, a danas su njeni sastojci ispitani a među njima i prisutni fitosteroli. Reč je o artičoki:

*Cynara scolimus L.- Artičoka - (Fam. Asteraceae)
Od fitosterola u artičoki je otkriven taradžasterol čije otkriće je potvrdilo opravdanost upotrebe artičoke za sniženje koncentracije (LDL) holesterola.
Način upotrebe:
Ako nije drugačije propisano: dnevno upotrebiti 6g suvih usitnjenih listova ili iz svežih listova isceđenog soka ili drugih odgovarajućih galenskih preparata za internu upotrebu.
List: 2g – tri puta na dan.
Suvi ekstrakt 12:1(Nj/Nj): 0.5g - jednom dnevno.
Tečni ekstrakt 1:1 (g/ml): 2ml - tri puta na dan.
Tinktura 1:5 (g/ml) : 6ml - tri puta na dan.

*Avena sativa L.– Zob,Ovas -(Fam.Poaceae)
Zob u obliku kaše može biti deo svakodnevne ishrane jer pored fitosterola zob sadrži i vlakna topiva u vodi koja smanjuju apsorpciju žučnih kiselina. Vlakna takođe dobro bubre pa uz zučne kiseline, koje se izbacuju podstiču peristaltiku debelog creva i obezbeđuju urednu stolicu.
Veoma je ukusan čaj sačinjen od zobi koji se kao prijatan napitak može piti redovno. Preporučuje se osobama sa povišenim vrednostima holesterola, kao i onima koji imaju neurednu stolicu. Osobama sa osetljivom sluzokožom želuca takođe će prijati.

*Malus domestica L.– Jabuka -(Fam.Rosaceae)
Jabuka zbog prisustva pektina i (polifenola) tanina čini kompletnijom svakodnevnu ishranu. Pektin sa vodom bubri i doprinosi smanjenju resorpcije žučnih kiselina pa tako pomaže snižavanju nivoa (LDL) holesterola i triglicerida u krvi. Pomaže regulaciji, odnosno normalizaciji rada creva i otklanja tegobe izazvane nadutošću i neredovnom stolicom.
Laka i korisna večera se može pripremiti od kuvanog celog zrna žita i narendane jabuke sa malo seckanih oraha. Može se kombinovati i sa zobenom kašom i tako spajati visokovredne namirnice koje će biti i ukusne i doprineti svakodnevnoj raznovrsnoj ishrani kojom će se obezbediti dovoljne količine fitosterola.
Na kraju podsećanje na biljne izvore fitosterola: soja, pomorandža, kajsija, brokoli, pistaći, lešnik, semenke suncokreta, seme maka, sezamovo seme i ulje, karnfilić, šafran, mirođija, borove iglice, seme bundeve.
Bar jednom nedeljno spremite neku mahunarku, žitarice neka budu redovni sastojak nekog obroka. Obroke začinite raznovrsnim začinima i dodajte salate bogate vlaknima. Slatkiše zamenite voćem. Sve neka bude u više malih obroka. Verujemo da neće biti problema ni sa varenjem, ali ni sa urednom stolicom koja je svojevrsni pokazatelj zdravlja, a vrednosti holesterola biće u granicama normale. Napitci neka budu od sveže ceđenog voća ili mirisni čajevi. Prijatno.

BILJEIZDRAVLJE