Kamilica

Nisu svi lekovi gorki
Kamilica
 
Piše: Prof dr Milanka Erski Biljić, mikrobiolog
Više od hiljadu godina med je bio jedini izvor koncentrovanog šećera jedinstven i poželjan proizvod, što ga je činilo božanskim. Stoga, nije iznenađujuće što je, veoma rano u istoriji čovečanstva, mmedu priprisivan simbolički, magiski i terapijski značaj. Danas se med, pod nadzorom odgovarajućih medicinskih službi, primenjuje u terapiji različitih bolesti, potvrđujući pozitivne efekte na organizam. To je apsolutno naučno opravdano jer šećeri koji se nalaze u medu više odgovaraju organizmu nego li bilo koja druga vrsta zaslađivača.
Med dvostruko deluje i na rad srca. Glukoza i fruktoza u njemu deluju kao gorivo za rad mišića srca, a holin utiče na pojačanje protoka krvi u krvnim sudovima srca. Ovim se normalizuje snaga i pojačava obim skupljanja i širenja srčaniog mišića. Jednostavno rečeno smatra se da je med toliko moćan da može da nadoknadi gotovo svaki nedostatak u ishrani.
Zahvaljujući svom hemijskom i biološkom sastavu ne samo što je odličan hranljivi produkt već i značajan farmakološki proizvod. Svi sastavni delovi tog prirodnog produkta čine elemente savremene farmakološke nauke. Zato nije iznenađujuće što ceo ovaj arsenal, raznovrsnih i moćnih lekovito-profilaktičkih substanci, nalazi mnogostruku primenu u terapiji medom. Nosioci terapijskog dejstva su sa jedne strane, njegovi pojedini sastojci dok je , sa druge strane, kompletno lekovito dejstvo meda bazirano na izuzetnom efekatu koji pokazuje prema bolesnom organizamu u celini.
Tehnologija obogaćenja meda biloški aktivnim komponentama nekih biljaka danas je veoma razvijena i naučno proverena. Sa gledišta kvaliteta med, koji je obogaćen sa biološki aktivnim komponentama, pokriva zahteve standarda za prirodnom hranom. Sadrži određene količine hemijskih konstituenata koji mogu da ostanu stabilini, odnosno koji se ne menjaju tokom vremena od 6-8 meseci što je od izuzetnog značaja za apiterapiju.
Farmakodinamičkom efekatu meda doprinose dobro proučeni sastavni elementi, bioelementi i biokatalizatori.
Biovitamini koji se u njemu nalaze imaju veću aktivnost u poređennju sa sintetičkim vitaminskim preparatima. Ovo se može objasniti činjenicom da dejstvo vitamina na organizam zavisi ne samo od njihove količine i farmakodinamičkih osobina već i od toga u kakvom su oni odnosu sa drugim vitaminima, kao i mineralnim solima koje u ovom slučaju imaju ulogu katalizatora jer pojačavaju dejstvo vitamina. Kada se vitamini konzumiraju zajedno sa medom ne postoji opasnost od predoziranja. Ugljeni hidrati, koji su prisutni u meda sa 80 % , pokazuju takođe lekovita svojstva jer mogu uticati na imunološka svojstva organizma. Šećeri ( fruktoza i glukoza ) koji se u organizam unose zajedno sa medom deluju ne samo kao energetski materijal, nego i kao terapeutske komponente. Zahvaljujući bogadstvu šećera, koji u kombinaciji sa mineralnim materijama, enzimima, vitaminima i organskim kiselinama postaju efikasiji, pčelinji med je univerzalno antitoksičko sredstvo koje pospešuje, pored ostalog, izlučivanje toksina iz organizma.
Fruktoza ima prednost u odnosu na glukozu kao energetski izvor kod niza oboljenja: diabetesa, ketoze, parenhimatoznih oboljenja jetre, srčanih oboljenja, postoperativnih stanja. Ona se pri enzimskim poremećajima iskorišćava lakše i asimilira bolje od glukoze. Prolaz fruktoze kroz ćelijsku membranu nije vezan za postojanje insulina, zbog čega je njeno iskorišćavanje kod dijabetesa u manjoj meri ograničeno u poređenju sa glukozom. Fruktoza se razgrađuje brzo samo u jetri dok se u perifernim tkivima razgrađuje nakon pretvaranja u glukozu.
Glukoza ima prednost u odnosu na fruktozu samo kod nedostatka ugljenih hidrata u perifernim tkivima. Naime, glukoza i fruktoza, koje se nalaze u medu, imaju pozitivan uticaj na: nervni sistem, krvni pritisak, krvne sudove, poboljšanje ishrane srčanog mišića, pojačavajo lučenje mokraće, poboljšavanje razmene materija, normalizuju rad srca, smanjenje visokog krvnog pritiska. Zbog toga se med preporučuje kod: dekompenzacije srca, aritmije, hipertonije, kod edema, koji nastaje usled poremećaja rada srca ili jetre.
Pčelinji med smanjuje kiselost želudačnog soka, povećava stvaranje mucina, pa se upravo zbog toga preporučuje kod čira na dvanaestopalačnom crevu i kod hipersekrecije / povećane kiselosti/.
Veliki značaj imaju i proteini prisutni u medu koji, kako smo već istakli, potiču iz cvetnog praha. Pošto su sastavni deo žive ćelije, njihov je značaj posebno bitan kod dece koja ne mogu da unose belačevine preko mleka tako da u tom slučaju med predstavlja jedini izvor proteina u dečijem organizmu. Napomenimo i to da je, kada je u pitanju usna duplja, uloga meda neprocenjiva. Naime kada se konzumira šećer njegovi sastojci uvek ostaju u ustima i raspadaju se pod uticajem bakterija što može da dovede do stvaranja kiselina, naročito mlečne koja izaziva dekalcifikaciju zuba. Nasuprot tome pčelinji med je proizvod sa aktivnim antimikrobnim dejstvom što pospešuje dezinfekciju usta posebno kada se uzima češće. Iz istih razloga može da se preporuči i ispiranje usta sa 10-20% rastvorom meda kod različitih oboljenja usne duplje.
Terapijskom efektu meda doprinose i mikroelementi koji se u njemu nalaze. Njihova uloga u vitalnim procesima organizma je velika pošto odsustvo ili nedovoljno prisustvo pojedinih mikrorlemenata dovodi do poremećaja u razvoju ili do uzrokovanja mnogih bolesti.
Moglo bi se ukratko reći da med, koji je sastavljen od mnogobroojnih izvora energije, kao prirodna hrana ima i mnoga zanimljiva medicinska svojstva: kako zaceljujuća tako i terapijska.
Pčelinji med je polivalentno lekovito sredstvo, mnogostruka profilaktička materija i polivalentna hrana.
Uopštavajući farmakodinamičko dejstvo meda možemo ga predstaviti kao sredstvo koje ima mnogobrojna svojstva
Danas se sa sigurnošu može reći da je dokazano preko 20 svojstava meda; antibakterijsko,antibiotsko, antiinflamatorno, biostimulatorno, kurativno, energetsko, imunostimulatorno, imunosupresivno, laksantivno/ vezuje vodu../ nutritivno,anti-parazitsko, radioaktivno, regenerativno, tonikardično... Postoji na hiljade ljudi širom sveta koji su, zahvaljujući svojstvima meda, uspeli da izleče: rane, opekotine, bakterijske infekcije ili srčanu insuficijenciju...
Zato ne mogu da odolim a da ne citiram Alisu Čejz koja je bila u pravu kada je napisala da: « U prirodnoj hrani i napicima ima potencijalno više lekovitih sredstava nego u najjačim lekovima ». Najbolji primer za to su pčelinji proizvodi.

TINKTURA KAMILICE I MEDA
Priprema se od suvih cvetova kamilice(1:10) koji se preliju vrelom vodom. Posuda se zatvori i ostavi 15 minuta na pari. Kad se prohladi doda joj se još prokuvane i prohlađene vode. U ovaj čaj dospe se jedna do dve kašike meda. Tinktura se koristi za ispiranje kod stomatitisa i angine, a kao kompresa kod čireva i ranica.

Može i da se pije 1/3 čaše posle jela kao protivupalno antiseptičko sredstvo kod spazma creva i dijarejeBILJEIZDRAVLJE