Biljke komuniciraju neprestano?

Biljke „šapuću“ ispod zemlje

Istraživanje profesora Velemira Ninkovića

Biljke komuniciraju neprestano, kako nad zemljom, tako i ispod njene površine. Informacije koje pri tom razmenjuju, određuju njihov dalji rast i ponašanje. Zvuči čudno, ali upravo do ovih nalaza došao je u svom istraživanju profesor Velemir Ninković, koji trenutno radi na Švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka. O kojim prirodnim mehanizmima se radi i kako se došlo do ovih saznanja ekskluzivno otkriva za "Bilje i zdravlje".


Poznato je da biljke osećaju okolinu – dodir, zvuke... Vaše istraživanje, međutim, otvara jednu novu dimenziju - dokazuje da biljke komuniciraju međusobno i to ispod zemlje!?


- Poznato je da biljke komuniciraju putem izlučevina iz korena i tako utiču na biljke u svom okruženju. Pored toga, biljke komuniciraju i putem volatilnih jedinjenja, koja emituje nadzemni sistem, ali i putem dodira sa susednim biljkama. Po prijemu signala, bilo da su to izlučevine korena, volatilne materije ili dodir, primaoci signala detektuju prisustvo konkurencije u okruženju, što im omogućava da blagovremeno promene strategiju rasta i razvoja. Istraživanje koje smo nedavno objavili pokazuje da biljke imaju daleko kompleksniji vid komunikacije nego što se ranije mislilo. Naime, kada se dodirnu dve susedne biljke putem nadzemnog sistema, konkretno listovi, one emituju određene hemijske materije putem korena koje susedne nedodirivane biljke detektuju i reaguju u cilju adekvatne adaptacije na prisutnu konkurenciju - kaže prof. Ninković.


Šta ste još otkrili u istraživanju?


- Pokazali smo da, zavisno od tipa signala koje biljke "prime" od suseda mogu reagovati na specifičan način. Kada su sadnice kukuruza imale izbor da rastu u pravcu rastvora u kome su ranije gajene dodirivane biljke, i rastvora u kome su gajene nedodirivane biljke, one su u 75 posto slučajeva birale rastvor nedodirivanih biljaka. To ukazuje da kukuruz ima sposobnost da u najranijim fazama rasta detektuje i reaguje na promene koje se dešavaju u njegovom okruženju.


Kako je izgledao taj eksperiment?


- U ogledu u kome smo sadnice kukuruza stavili u rastvor gde su ranije rasle dodirivane biljke,one su rasporedile raspoložive resurse u nadzemni sistem da bi razvile veću lisnu površinu i fotosintezom proizvele neophodna hraniva koja bi kasnije koristile za razvoj korenovog sistema. Ali, ako te iste sadnice kukuruza rastu zajedno sa dodirivanim biljkama više ulažu u rast da bi zauzele veći prostor pripremile se za konkurenciju za iste raspoložive resurse - iznad zemlje i u zemlji. Reakcija biljaka na prisustvo suseda,"konkurenata" nije samo u onome što biljke detektuju preko lista, već i u hemijskim signalima koje dodirivane biljke emituju putem korena.


Šta navodi biljke da šalju signale svojim "komšijama"?


- Za sve biljke je karakteristično da neprestano emituju određene signale u okruženje, a zapravo to su važne informacije o njihovom trenutnom fiziološkom statusu. Ovi signali svima su dostupni - susednim biljakama i insektima i njihovim prirodnim neprijateljima. Ako je biljka emiter napadnuta insektima ili mehanički povređena, ona aktivira odbrambene mehanizme koji uključuju i promene u volatilnim materijama koje emituju. Susedne biljke mogu detektovati te promene i staviti u pripravnost odbrambene mehanizme. Ako dođe do napada brže će reagovati. Napadnuta biljaka menja emisiju volatilnih jedinjenja da upozori nenapadnute delove o potencijalnoj opasnosti, jer je ovo i najbrži način, znatno brži nego vaskularnim putem. Biljke nemaju mogućnost promene lokacije i preostaje im jedino da prate signale iz okruženja i reaguju na one koji ukazuju na potencijalnu opasnost.