O aloi

Istine i laži o aloji

Piše: B.Z.
Eliksiri su preparati kojima poklanjamo poverenje jer su deo našeg kolektivnog pamćenja i večite čovekove težnje za dugovečnošću. Reč je, međutim, samo o starijem farmaceutskom obliku tinkture koja je, ipak, samo način pripremanja nekog leka. Inače, eliksir je reč grčkog porekla i najpoznatija je po tome što su alhemičari tako zvali preparate (tinkture) koje su spravljali pokušavajući da obične metale pretvore u plemenite, da produže život i očuvaju večnu mladost...
Danas znamo da su se tokom srednjeg veka iz alhemije razvile moderna hemija i farmakologija. Najveći alhemičar DžVI veka bio je Paracelzus (lekar i apotekar) koji je uveo hemiju u medicinu i počeo da primenjuje nove metode lečenja. Njegova pisana dela i praktični radovi su, može se reći, temelj savremene hemije, farmacije i medicine. Tvorac je i "Nauke o signaturama" prema kojoj su biljke i minerali označeni prirodnim znakom koji otkriva njihove lekovite osobine. Tako je, na primer, zbog oblika koji podseća na čoveka korenje mandragore i žen šena smatrano univerzalnim lekovima (panacea). Osim toga Paracelzus je za bolesti oka koristio vidac ili vidovu travu (Anagallis arvensis) iz porodice jagorčevina zbog njenog oblika koji podseća na oko. Kantarion (Hypericum perforatum) je preporučivao za lečenje rana i uboda, jer perforirani listići ove biljke liče na rane. A, u našem narodu je ostalo verovanje da steža pojačava seksualnu moć zato što njen koren podseća na muški polni organ.
Alhemija se nekada smatrala kraljevskom veštnom, a danas pristalice pseudonauka sebe nazivaju alhemičarima. A, da li u alhemiju mogu da se svrstaju i podaci koje često možemo da nađemo u medijima čiji je cilj da podstaknu prodaju nekog preparata?

ALOJA
(Aloe ferodž Mill, A. barbadensis Mill.- Fam. Liliaceae)


Iz reklama možemo da saznamo da je aloja "drevni eliksir", "dar prirode za dug život", "tihi isceljitelj", "kraljica lekovitih biljaka", "jedan od tri najtraženija prirodna eliksira"... Ako, međutim, želimo da saznamo šta su od toga potvrdila savremena naučna dostignuća, kao i aktuelna praksa, srešćemo se sa podacima koji se razlikuju od onih kojima nas bombarduju proizvođači.
Dva proizvoda aloje koja se danas koriste dobijaju se iz različitih slojeva lista ove biljke. Jedan je aloe rezina (stvrdnut osušen sok žute boje) i dobija se kad se zaseku listovi raznih vrsta aloe. Osnovni sastojak ovog dela lista je aloin. Iz vrsta (Aloe ferodž i Aloe Barbadensis) dobijaju se ekstrakti koji se koriste protiv zatvora (kao laksansi) i navedeni su u verifikovanim evropskim (ESCOP i EMEA) monografijama.
Aloe vera gel je drugi proizvod koji se dobija iz lista i ne bi trebalo da sadrži "lateks", odnosno supstancu koja se nalazi u srednjem delu lista. Razblažen gel je poznat kao aloe vera ekstrakt ili aloe vera đus. On ima specifičan sastav na kojem je i zasnovana njegova upotreba. Najviše se koristi u terapiji kožnih bolesti i kozmetici. U te svrhe se koristi u različitim oblicima - gel, losion, krem, đus, sprej.

SASTAV
U gelu ima najviše vode (99%), a mono i polisaharidi čine 25% osušenog gela. Najvažniji monosaharid je manoza-6-fosfat, a polisaharid glukomanan (acemanan). Glikoprotein antialergijskih osobina izolovan je iz gela i nazvan alprogen a identifikovan je i novi protivupalni agens C-glikozil hromon. Osim vitamina i minerala sadrži i amino kiseline, lipide, sterole (lupeol, kampesterol i sitosterol), tanine, enzime, salicilate, lecitin i magnezium laktat. Lupeol je triterpensko jedinjenje koje deluje na otoke i upalne procese. Kampesterol i sitostrol su biljni steroli (fitosteroli) koji imaju antioksidativne osobine i koriste se u dermatologiji i kozmetologiji (monografija SZO).

Popularnost biljke aloje i njena široka primena učinile su svoje tako da je veliki broj proizvođača koristi. Od 1980. godine kvalitet gotovih proizvoda garantuje institut koji kontroliše proizvodni postupak preparata koji sadrže ovaj gel (The International Aloe Science Council -IASC)). To je neprofitna međunarodna organizacija koja je odredila postupke u proizvodnji, od sirovine do finalnog proizvoda aloe vera gela, kao i način ocenjivanja proizvoda. Posle tog ocenjivanja proizvod stiče pravo na njihov znak koji je garancija kvaliteta i delotvornosti.
Znak je karakterističan i vrlo uočljiv ali, na žalost, nije uvek garancija kvaliteta (čak i ako se nalazi na proizvodu!). Razlog - jednom dobijen znak nije trajna garancija kvaliteta jer mora redovno da se obnavlja i to za svaki proizvod.
Obnavljanje sertifikata je garancija potrošačima da proizvođač poštuje propisane procedure u proizvodnji. Zato su na internetu lako dostupne informacije o svakom proizvođaču koji ima sertifikat i gde može da se proveri da li ga je obnovio.
Na primer, i poznati proizvođači kozmetike koji u asortimanu imaju medicinsku kozmetiku u pojedinim preparatima ove kolekcije deklarišu gel (Aloe vera) kao ovlaživač ali nemaju sertifikat kvaliteta od pomenute institucije. Među njima su "Vichy", "Revlon", "Avon", "L'Oréal"... A, delotvornost aloe gela bez sertifikata može da se dovede u pitanje.
Vukosava Stevanović, apotekar
Za potpunije informacije obratite se časopisu "Bilje i Zdravlje" ili se javite savetovalištu DEMETRA 011/2186-451

PRIMENA U MEDICINI
Istraživanja sastojaka aloe vera gela odredila su i njegovu upotrebu. Najčešće je lokalna, bilo da je namenjena nezi (kozmetička) ili terapiji kožnih bolesti (dermatološka). Aloe vera gel primenjen lokalno koristi se u tretmanu kože (rane i čirevi, opekotine, opekotine od radijacije, promrzline i genitalni herpes). Upotreba je zasnovana na njegovim antimikrobnim, imunostimulativnim i antizapalenjskim osobinama kao i na sposobnosti da inhibira tromboksan, stimuliše epitelizaciju i produkciju makrofaga.

Opekotine – primena aloe vera gela kod opekotina (prvog i drugog stepena) dovela je do bržeg izlečenja nego primena vazelinske gaze u kontrolnoj grupi. Gel deluje i protektivno na pojavu bakterijskih infekcija. Dobre efekte pokazuje kod primene na opekotine izazvane UV i gama zračenjem. Istraživanja su pokazala da preparati aloe koji sadrže acemanan deluju protektivno redukujući delovanje zračenja na kožu. Neke od studija ukazuju i na imunomodulatorski efekat aloe gela na kožu u zaštiti od oštećenja izazvanih zračenjem. Najbolji rezultati su postignuti kada se gel primeni tokom prve nedelje posle oštećenja. Istraživanja na životinjama su pokazala da aloe gel preventivno deluje na kasniju hipersenzitivnost na UV zračenje.

Promrzline – kliničke studije su pokazale dobre rezultate u terapiji jer pomaže da se uspostavi cirkulacija u oštećenoj koži. Kombinacija sa pentoksifilinom ubrzala je ozdravljenje u odnosu na konvencionalnu terapiju. Mehanizam dejstva se pripisuje inhibicijom proizvodnje prostaglandina i sprečavanju širenja progresivne dermalne ishemije.

Zarastanje rana - lokalno se koristi u obliku masti, krema ili losiona, ali je bolje zarastanje evidentirano uz dopunsku oralnu primenu koja pospešuje stvaranje kolagena. U manjim studijama (6 pacijenata) sa hroničnim ulceracijama nogu ustanovljeno je da 60 ml aloe đusa dnevno i primena aloe gela direktno na ranu i okolino tkivo smanjenje ceđenja kroz zavoj i neprijatan miris (Atherton 1998. godine). Lokalno primenjen je dobar ovlaživač, a magnezium laktat pospešuje produkciju histamina i deluje antiupalno.

Psorijaza, genitalni herpes, seboroični dermatit - 0,5 % aloe vera ekstrakt u hidrofilnoj kremi pokazao se delotvoran u tretmanu psorijaze (pacijenti od 18 do 50 godina sa slabo do umerenom hroničnom psorijazom). Studija je urađena za 16 nedelja, a stanje pacijena su pratili duže od 12 meseci. Terapijom je postignuta progresivna redukcija lezija, deskvamacija i smanjenje eritema. Preparat je popravio stanje 83,3% pacijenata u odnosu na placebo grupu od 6,6%. Psorijatični plakovi su bili manji kod 82,8% pacijenata, nasuprot 7,7% u placebo grupi.
U kliničkim studijama su pratili i efekte primene 0,5% aloe vera preparata posle lokalnog tretmana genitalnog herpesa. Pokazalo se da je 0,5 % hidrofilni krem sa aloe vera ekstraktom efikasniji od placeba. Preparat su primenjivali 3 puta dnevno 5 dana u nizu (maksimalno 15 aplikacija nedeljno). Svi pacijenti su dobro podneli tretman.
Primena losiona u terapiji seboroičnog dermatitisa dala je dobre rezultate. Tretman je rađen 4-6 nedelja.

U KOZMETICI
Aloe vera gel u raznim oblicima iz sveže (neosušene) biljke koristi se kao ovlaživač u losionima za sunčanje, kremama posle brijanja, preparatima za negu usana i maskama za lice.

Kontraindikacije - javljaju se kod alergičnih na biljke iz familije Liliaceae. Sporedna dejstva su retka ali su preosetljivost i kontaktni dermatitis zabeleženi. Hipersenzitivnost se manifestovala generalizovanim pločastim ekcemom i papuloznim dermatitisom. Kontaktni dermatitis je zabeležen kod pacijenta od 47 godina posle četiri godine korišćenja oralno i lokalno.

Sporedna dejstva - zabeležen je kontaktni dermatitis koji se pripisuje ostacima "lateksa" (antrahinonskih heterozida) koji su zaostali u preparatu.