Recepte biraju Javorka i Petar

Javorka i Petar predlažu narodne recepte koji su korisni u vreme pandemije

Zima i hronične bolesti

Piše: B.Z.
Ima zima i prednosti i mane, a veliki minus svakako joj beleže hronični bolesnici koji već unapred znaju šta ih u ovim hladnim danima čeka. Niske temperature i povećana vlažnost vazduha dodatno otežavaju ionako narušeno zdravlje ovih pacijenata i predstavljaju pravu moru za bolesno srce, astmatičare, ali i za one koji su podložni urinarnim ili respiratornim infekcijama. Ipak, nije sve tako crno zbog snega. Uz savete stručnjaka bez većih poteškoća moći ćete da uživate u zimskim čarolijama.

Srce
- Hladnoća sužava periferne krvne sudove što loše utiče na srčane bolesnike – kaže prof.dr Petar Seferović, kardiolog Kliničkog centra Srbije. - Srce radi pod većim opterećenjem, treba mu veća snaga da bi se održala cirkulacija. Sužavaju se i krvni sudovi nekih vitalnih organa, među kojima i izuzetno značajne arterije srca i mozga. Zbog svega pomenutog hladnoća je jedan od značajnih faktora rizika za nastanak angine pektoris i moždane slabosti. Zimi se češće srećemo i sa pojavom iznenadne smrti, kao posledice infarkta do kog dolazi usled sužavanja krvnih sudova, pogotovo ako se to desi na arterijama koje su već izmenjene.

Savet:
* utopljavanje i prilagođavanje svih aktivnosti hladnim vremenskim uslovima
* nošenje šala, kape i rukavica (rizik od angine pektoris značajno se smanjuje ako se nervni završeci na glavi i rukama dobro utople)
* pacijenti koji su navikli da šetaju u jutarnjim satima, treba da izlaze tek kada napolju malo otopli, najbolje oko podneva ili u popodnevnim satima
* ako je suviše hladno, pada snege i loši su vremenski uslovi, ne treba izlaziti iz kuće bez preke potrebe
* prilagoditi terapiju zimskim potrebama (propisane doza možda nisu dovoljne da održe krvni pritisak u željenim granicama i trebalo bi da se, u dogovoru sa lekarom, koriguju da bi se sprečila pojava bola u grudima i znaci srčane slabosti)

ŠEĆERNA BOLEST

- Dijabetičari su podložnije infekcijama u ovom periodu – objašnjava akademik prof.dr Nebojša Lalić, načelnik Odeljenja za metaboličke poremećaje, intenzivirani tretman i ćelijsku terapiju dijabetesa Kliničkog centra Srbije. - Zato posebnu pažnju treba da obrate na obuću, jer se kao česta komplikacija bolesti javlja dijabetesno stopalo. Trebalo bi da izaberu udobnu obuću, nikako tesne čizme ili cipele, pogotovo ako dugo hodaju, jer mogu da se nastanu rane, čak i neprimetne, koje kasnije mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija.

Savet:
* kada je izuzetno hladno vreme trebalo bi da ostanu u kući i da se pridržavaju dijetalnog režima ishrane.


Uho, grlo, nos

- U zimskom periodu češće se javlja curenje sekreta iz nosa što može dodatno da se zakomplikuje upalom srednjeg uha i upalom grla - kaže dr Svetlana Milošević, specijalista ORL KBC Zemun. - Ovim bolestima pogoduju oslabljen imunitet, nedovoljno uzimanje vitamina, boravak u zatvorenom prostoru koji se često ne provetrava, manje sunčanih sati. Hladnoća deluje na disajne puteve tako što sužava krvne sudove sluzokože, pa smanjuje odbranu (manje belih krvnih zrnaca dolazi na mesto infekcije).

Savet:
* da bi se smanjile upale nosa i grla treba nositi šal preko usta i nosa, jer se tako vazduh koji udišemo zagreje,
* kapu treba navući tako da zaštiti i čelo, a bilo bi dobro da se sa njom zaštite i uši od hladnog vazduha,
* oni koji pate od sinuzitisa, moraju dobro da zaštite nos od hadnog vazduha i da se inhaliraju toplom nanom, a ako se javi gnojava sekrecija iz nosa i bol u kostima lica, u dogovoru sa lekarom da koriste antibiotike i lekove za alergiju desetak dana,
* osim odgovarajuće tople odeće i obuće, treba uzimati dosta vitamina ce i redovno provetravati prostorije.

Plućne bolesti

- Hroničnim plućnim bolesnicima ne prija zima zbog promena temperature, povećane vlažnosti vazduha, veće koncentracije smoga i respiratornih infekcija – objašnjava dr Vladimir Žugić, pulmolog, načelnik Službe za funkcionalnu dijagnostiku pluća Klinike za pulmologiju KCS. - Najviše im smeta povećana vlažnost vazduha i magla.

Savet:
* redovno uzimanje propisane terapije i vitamina
* izbegavati izlaske napolje kada je magla, izrazito vlažno i hladno vreme
* izbegavati prehlađene
* ako nema drugih kontraindikacija obavezno bi trebalo da se
vakcinišu protiv gripa


Astma

- Hladan vazduh sužava disajne puteve, naročito tokom povećane fizičke aktivnosti - kaže prof.dr Branimir Nestorović, načelnik odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu . - Deca koja imaju astmu, tokom igranja na snegu, mogu da dobiju napade otežanog disanja, što se može sprečiti davanjem lekova za širenje bronhija pola sata pre izlaska na hladan vazduh. U zimskim mesecima provodi se više vremena u zatvorenim prostorijama, što povećava kontakt sa alergenima kućne prašine (posebno grinjama), ali i sa respiratornim virusima. Virusi koji izazivaju infekcije disajnih organa zimi prenose se najviše dodirom, veoma su otporni na temperaturama iznad nule jer imaju omotač koji ih štiti od hladnoće i drugih spoljnih uticaja. Oboleli od respiratorne infekcije, kada se nađe u kolektivu, kijanjem i kašljem prenosi viruse na okolne predmete gde u infektivnom obliku mogu da vrebaju desetak sati. Onaj ko dodirne predmet na koji su virusi pali, može lako da se inficira i kada bolesnik već dugo nije tu.

Savet:
* treba povećati opštu odbrambenu sposobnost,
* deci preventivno treba da se daje 10-15 mg cinka dnevno probiotike, dosta svežeg voća i povrća.

Reuma

- Zabluda je da zima pogoršava stanje reumatskih bolesnika – kaže prof.dr Goran Radunović, reumatolog Instituta za reumatologiju Beograd. - Reumatske bolesti mnogo više otežava toplo, letnje vreme, nego zima. Jedino što zimi može da se pogorša su degenerativne bolesti kičmenog stuba.Biljeizdravlje