Zapaljenske bolesti creva

Javorka i Petar preporučuju lekovito bilje :saveti ,recepti

Zapaljenske bolesti creva i ishrana
Foto Thinkstock
 

Zapaljenske bolesti creva u koje se svrstavaju ulcerozni i intermedijarni kolitis, kao i Kronova bolest, hronična su autoimuna oboljenja čiji je uzrok za sada nepoznat. Od ovih bolesti najčešće obole mladi od 18 do 35 godine, ali ima i starijih pacijenata. U Srbiji je registrovano oko 3000 pacijenata sa ovom dijagnozom, međutim, iz godine u godinu raste njihov broj.
O tome kako bi trebalo da se hrane pacijenti oboleli od zapaljenskih bolestima creva za "Bilje i zdravlje" govori dr Danijela Ristić-Medić, specijalista interne medicine, doktor medicinskih nauka iz oblasti ishrane Centra izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja.
- Ishrana u kojoj se namirnice pažljivo biraju, kombinuju i pripremaju važni su za lečenje ovih psihički i fizički neretko vrlo iscrpljujućih bolesti. U slučaju težih oblika u bolničkim uslovima se primenjuje enteralna ili tečna hrana namenjena bolesnicima koji zbog bolesti ili terapijskih potreba nisu u mogućnosti da uzimaju čvrstu hranu.
Ishrana bolesnika trebalo bi da bude individualna, jer nekim pacijentima pojedine namirnice odgovaraju, dok drugima izazivaju nelagodnost. Važno je da pacijent ne izbaci mnogo namirnica iz ishrane, što može da prouzrokuje pothranjenost koja slabi imunitet i sklonost infekcijama. Zbog toga je savet lekara neophodan kad se sastavlja individualni jelovnik. A, u akutnoj fazi bolesti neophodno da se poveća količina kalorija kao i belančevina, jer pacijenti iz straha često jedu malo hrane ili gotovo da ne jedu.

PRIJA
Oboleli od hroničnih zapaljenja creva mogu da jedu sve vrste supa i čorbi od posnih mesa (piletina, junetina, teletina) kao i krem čorbe od povrća i mesa, kao i potaže od pasiranog povrća.
U supe može da se doda sitna testenina a u čorbe pirinač ili griz. Povremeno se preporučuju testa od krompira, pirinčana i kukuruzna testenina i makaroni od heljde. Kada je reč o povrću najbolje je da se ispasira ili da se napravi pire od jedne ili više vrsta.
Trebalo bi da se jede kuvana ili dinstana šargarepa, krompir u svim oblicima (ne pržen!), spanać, blitva, cvet karfiola, cvekla, dobro sazreo i oljušten paradajz, tikvice, pasirani grašak, sitno seckana zelena salata.
Od mesa mlado juneće, pileće i riba (tuna, skuša, losos, oslić) može da se kuva, dinsta ili peče (ogulite kožicu sa ribe i piletine). Jaja se jedu meko kuvana (do dva nedeljno) a od mlečnih proizvoda obrani jogurt, posebno probiotski, kiselo mleko, kefir, posni mlad sir, probiotski sirevi i sirevi tipa "zdenka". Ako se pije sveže mleko neophodan je poseban oprez, a ukoliko postoji intolerancija na laktozu trebalo bi potpuno da se izbaci beli napitak iz ishrane.
Oljušteno voće je najbolje jesti u kompotu ili kao proceđen sok, a na trpezi mogu da se nađu i rendane jabuke, dobro sazrele banane ili pečena bundeva. Povremeno mogu da se jedu mleveni orasi, lešnici i bademi.
Neka klinička istraživanja su pokazala da suplementi omega 3 masnih kiselina mogu da smanje zapaljensku reakciju, a u slučaju čestih prolivastih stolica, pri čemu se gubi veća količina tečnosti i elektrolita, tečnost bi trebalo da se nadoknadi nezaslađenim voćnim ili biljnim čajevima, negaziranim mineralnim vodama i supama od pirinča, palente, krompira i šargarepe (NE gaziranim slatkim pićima i zaslađenim voćnim sokovima!).
S vremena na vreme se preporučuje tost, hleb "od juče" ili dvopek, a od slatkiša puding skuvan na obranom mleku, malo meda ili marmelade, biskviti, kolači od pirinča i korn fleksa i keks "pti ber". Opšti savet za ove pacijente je da što bolje sažvaću hranu.

IZBEGAVAJTE
Obolelim od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa moraju da izbegavaju pržena kisela testa, kao i masna, pržena, pohovana i jela sa zaprškom.
Nisu dozvoljeni masno (svinjsko i ovčije), konzervisano, dimljeno i sušeno meso, suvomesnati proizvodi, konzervisana, pržena i masna rečna riba (som i tovljeni šaran).
Oboleli ne bi trebalo da jedu ni masne, supe "iz kesice" i od "kocke", kao i čorbe, variva sa kupusom i karfilolom. Na trpezi ne bi trebalo da budu svež i kiseo kupus, variva od graška i sočiva, keleraba, praziluk, prokelj i paprika jer sirovo i neoljušteno povrće otežava tegobe.
Od slatkiša bi trebalo da se izbegavaju torte, kolači, kakao, čokolada a od začina biber, aleva paprika, cimet i senf s obzirom na to mogu da nadraže debelo crevo. Alkohol, kafa i jaki čajevi (indijski i ruski) nisu dozvoljeni.
Neophodno je, takođe, da se izbegavaju sirovo voće i povrće, a posebno bogato celulozom, kao i pasulj, orasi, kokice, semenke, suvo grožđe, mekinje i proizvodi od celog zrna.
S obzirom na to da bolesni od ovih bolesti najčešće imaju manjak gvožđa i folne kiseline važno je da lekar odredi dozu suplemenata kao dopunu ishrane. Kada je reč o vitaminskim ili suplementima ostalih minerala korišćenje zavisi od kliničkog stanja, laboratorijskih rezultata kao i izbora namirnica u ishrani.

U AKUTNOJ FAZI
U akutnoj fazi bolesti, kada se pojave grčevi i prolivi, bolesnik bi trebalo da pije samo čajeve (kamilica, matičnjak, kupinov i dunjin list, borovnica) i da jede na vodi raskuvan pirinač bez masnoće i mleka, "sluzave" supe od ovsa i ječma kao i dvopek.
Kada se stanje poboljša, jelovnik se dopunjuje pasiranim krompirom, mladim probiotskim sirom, nemasnim jogurtom, kiselim mlekom, raskuvanom teletinom ili kuvanim mladim belim pilećim mesom, dok se postepeno u ishranu uvodi i isključivo termički obrađeno voće (kompot, pire ili pečeno).
Od toga kako napreduje oporavak u ishrani mogu da se koriste i rendane jabuke, sazrele banane, sveže ceđeni voćni sokovi, ali ne na prazan stomak.

I.Kovačić

BILJEIZDRAVLJE