pH krvi
|
Uticaj pH krvi na zdravlje
Ordinacija - Za optimalnu vrednost pH potrebne dve trećine baznih i trećina kiselih namirnica |
||
Tačnije povećana kiselost krvi može da ošteti ili potpuno uništi sve organe i ćelije. Pomenuti disbalans utiče na slabljenje imunog sistema, podstiče razvoj depresije, nervoze i sindroma hroničnog umora, ali ima značajnu ulogu u nastanku gotovo svih hroničnih bolesti. - pH krvi je konstantna vrednost i iznosi 7,35-7,45 - objašnjava mr Marijana Mitrović, specijalista medicinske biohemije Instituta za transfuziju krvi Srbije. - Pri ovoj vrednosti omogućeno je nesmetano odvijanje svih biohemijskih procesa u organizmu. Ovu optimalnu vrednost održavaju različiti mehanizmi: acidobazni puferski sistemi, mehanizam disanja i funkcionisanje bubrega. Odstupanje pH vrednosti krvi može da se manifestuje kao acidoza (pH manji od 7,35) ili kao alkaloza (pH veći od 7,45). U zavisnosti od toga da li je odstupanje izazvano poremećajem metabolizma ili disanja, acidoza i alkaloza mogu biti metaboličke ili respiratorne. Mada svako može sam da odrediti pH vrednost pomoću pH papira (lakmus papira), stručnjaci to ne savetuju ukoliko se pridržavamo saveta o zdravoj ishrani i životnim navikama. Sa druge strane, vrednost pH krvi se kontroliše kod nekih bolesti i stanja kao što su dijabetes, metabolički poremećaji, teška oštećenja bubrega. I tada samo na zahtev lekara. - pH vrednost krvi se obavezno određuje u tzv. gasnim analizama koje se rade u operacionoj sali, jer pomaže da se prati opšte stanje pacijenta, da li recimo gubi elektrolite ili kakvo mu je disanje. Loš odnos kiselog i baznog u krvi, odnosno poremećen pH krvi ostavlja razne posledice na delove organizma. Kardiovaskularni sistem: povišen krvni pritisak, poremećaj cirkulacije, vrtoglavica, migrena. Koštano-mišićni sistem: giht, bolovi u mišićima, oštećenje međupršljenskih diskova, hroničan i akutan bol u leđima i vratu, reumatizam mekog tkiva i zglobova, osteoporoza, artritis. Dermatologija: opadanje kose, krti nokti, karijes, parodontoza, suva koža, gljivične bolesti, akne, celulit. Metabolizam: višak kilograma, napadi gladi ili iznenadna želja za slatkim, dijabetes, kamen u bubregu. Probavni sistem: hronični i akutni gastritis, problemi sa probavom (zatvor), nadutost. Svaki zdrav organizam ogržava pH krvi u optimalnim granicama pomoću pufera, disanjem i preko bubrega. Mnoga oboljenja mogu izazvati promenu - povraćanje, dijareje, diabetes, bubrežna oboljenja, uzimanje nekih lekova... Osim kod teških i dugotrajnih poremećaja, kada organizam nema dovoljno kapaciteta da neutrališe izmenjen pH, sve ostale poremećaje uspešno sanira svojim mehanizmima. S obzirom na to da loša ishrana može da dovede do nagomilavanja kiselina u krvi, treba obratiti pažnju na namirnice. Neke razgradnjom daju kisele produkte, to su na primer sve vrste mesa, mlečni proizvodi, jaja, brašno, šećer, alkoholna i gazirana pića, dok nasuprot njima, voće i povrće razgradnjom daju produkte koji povećavaju alkalne rezerve organizma. - Da bi organizam zadržao optimalnu vrednost pH na jelovniku bi svakodnevno trebalo da bude oko dve trećine baznih i trećina kiselih namirnica. Odgovarajuća izbalansirana ishrana, uzimanje dovoljno tečnosti i umerena fizička aktivnost imaju važnu ulogu za održavanje pH vrednosti. Bazna hrana Mlečni proizvodi: pavlaka, sir i jogurt Povrće: cvekla, brokoli, kupus, šargarepa, celer, blitva, krastavci, maslačak, patlidžan, beli luk, zeleni grašak, kelj, zelena salata, pečurke, luk, paprika, alge, spanać, paradajz, đumbir, krompir, vlašac, korijander, bamija Voće: avokado, ananas, banana, borovnica, breskva, limun, lubenica, nektarina, malina, mandarina, grejpfrut, dinja, mango, kruška, jabuka, kupina, trešnja, papaja, narandža, kajsija, ribizle, suvo grožđe, grožđe, jagode Koštunjavo voće, semenke i ulja: seme bundeve, mak, kesten, ulje noćurka, susam, badem, izdanci, ulje avokada, kokosovo ulje Žitarice: zob, kafa, divlja riža Začini i ostalo: soda bikarbona, morska so, mineralna voda, umeboši šljive, cimet, melasa, soja sos, zeleni čaj, jabukovo sirće, čaj od đumbira Bazni minerali: kalijum- pH 14, kalcijum - pH 12, magnezijum- pH 9. Kisela hrana Mlečni proizvodi: maslac, topljeni sir, sladoled, sojino i kravlje mleko, tvrdi sirevi Meso: sva mesa, jaja, ribe i rakovi, iznutrice i mesne prerađevine Žitarice: sve žitarice i prerađevine uključujući hleb, testeninu i pirinač. Koštunjavo voće, semenke i ulja: lešnik, orah, brazilski orah, pistaći, bademovo, susamovo, suncokretovo ulje, ulje šafrana Voće: ušećereno voće, šljiva, brusnica, rabarbara, višnja Zaslađivači: šećer, kukuruzni sirup, rogač Začini i ostalo: džem, žele, kvasac, čokolada, šećer, kakao, vanila, crni čaj, balzamsko sirće, kari, med. Izbegavati čokoladno mleko, gazirana pića, duvan, vino i alkohol. Neutralna ulja: hladno ceđeno maslinovo, sojino, laneno Saveti Da biste što bolje održavali balans kiselina i baza u telu: * žvaćite hranu najmanje 35 puta, jer pljuvačka dodaje bazni kvalitet svakom zalogaju * zeleno lisnato povrće treba da bude bude dodatak svakom obroku * svakodnevno 25 minuta posvetite vežbama disanja, jer to poboljšava pH balans * umerene vežbe pojačavaju detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci iz tela. OPREZ: vežbanje koje dovodi do iscrpljenosti stvara neželjenu kiselu reakciju! B.Laćarak |
