Za bolju plodnost

Budi želju i podstiče plodnost
Aminokiselina L-arginin od neprocenjive važnosti za zdravlje
Čarobni molekul azot monoksid, koji u medicinskoj nauci i praksi važi za prirodnu vijagru, organizam ne bi mogao da proizvodi bez esencijalne aminokiseline L - arginina. Оvo jedinjenje prvi je 1886. godine izlovao švajcarski hemičar Ernst Šulce, a koliko je značajno govori i činjenica da je seksualno i reproduktivno zdravlje u direktnoj zavisnosti od L-arginina. Sa povećanim unosom ove aminokiseline u značajnoj meri `raste` reproduktivna sposobnost žene i poboljšava se erektilna funkcija muškarca. O blagodetima L- arginina na naš organizam za `Bilje i zdravlje` govori prof. dr Tomislav Jovanović, klinički fiziolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Seksualnost
- Istraživanja su pokazala da skoro 50 odsto muškaraca starijih od 40 godina ima smanjen protok krvi u arterijama genitalnog područja. Pravilnim unosom samog L-arginina ili hrane bogate ovom aminokiselinom povećava se protok krvi u predelu genitalija, obezbeđuje se veća i bolja distribucija testosterona (muškog polnog hormona) i povećava se vitalnost spermatozoida. Takođe, pojačava se seksulana želja oba pola kao i senzibilitet pre, u toku i posle samog seksualnog čina - kaže prof. dr Jovanović.
On podseća da seksualno zdravlje u fiziološkim granicama ima niz bioloških `kaskadnih` komponenti, te da su L-arginin i azot monoksid učesnici u svakoj kaskadi, pa je i njihova uloga od presudnog značaja za dobro seksualno zdravlje.
- S obzirom na to da je L-arginin esencijalna aminokiselina, naša hrana i program ishrane moraju da se obogate ovom aminokiselinom. U suprotnom preporuka je da se koriste suplementi- kaže naš sagovornik.

Sterilitet
L- arginin je neophodan za normalno funkcionisanje endokrine žlezde i hipofize, koju stimuliše na sekreciju hormona rasta. Ispitivanja su pokazala da sat vremena posle uzimanja jednog grama ovog jedinjenja nivo hormona rasta se poveća tri puta, bez nuspojava. Potreba za L- argininom naročito je velika kod muškaraca, pošto semena tečnost sadrži čak 80 procenata ove aminokiseline, a nedostatak može da dovede do neplodnosti. Danas gotovo svaka terapija protiv steriliteta sadrži i suplement L- arginina. Naročito je važan podatak da posle tridesete godine dolazi do skoro potpunog prestanka lučenja arginina iz hipofize, pa se tada u velikom procentu mora nadoknaditi dodacima u ishrani.

Dejstvo
L- arginin ima brojne funkcije u biohemiji tela: jača imunitet, poboljšava lučenje hormona i izbacivanjе amonijaka iz tela. Preporučuje se protiv bolesti srca, visokog krvnog pritiska, za povećano lučenje hormona rasta (u antiejdžing tretmanima), za brže zaceljivanje rana. Osim što učestvuje i prozvodnji keratina, ova aminokiselina ublažava simptome dijabetesa i migrene, snižava holesterol, povećava mišićnu masu i jača mišićna tkiva, čuva ćelije i usporava proces starenja, pomaže u lečenju oboljenja jetre i bubrega, protiv stresova i trauma, u deobi ćelija. Utiče na smanjenje bola u grudima usled angine pektoris, grčeva i slabosti u nogama zbog problema sa arterijama, kod hladnih ruku i nogu. Budući da poboljšava imunološki sistem, dobra je preventiva i za maligne tumore i sidu.

Doza
Kao suplement L-arginin se preporučuje u količini od 2 do 5 grama dnevno (podeljeno u tri doze). Dostupan je u obliku kapsula, tableta ili praška, а ne preporučuju se doze iznad 20 g dnevno.Za lečenje muške neplodnosti preporučena dnevna doza je 4 g (4000 mg). Uzima se na prazan želudac ili pre spavanja. Previše l- arginina u telu može izazvati nuspojave: smanjenje krvnog pritiska, glavobolje i pojačano nastajanje gastrina, hormona koji povećava proizvodnju želudačne kiseline.
Efekat L-arginina dodatno može da se pojača prisustvom ekstrakta kore francuskog primorskog bora(zaštićen pod imenom pycnogenol) koji povećava propustljivost kapilara i tako poboljšava mikrocirkulaciju.
L-arginin ne smeju da uzimaju oni koji su doživeli srčani udar, dijabetičari, deca u razvoju, trudnice ili dojilje, svi koji imaju genitalni herpes i šizifreniju.

U hrani
L - arginin sadrže: meso (svinjetina, teletina, divljač, morska hrana, perad), mlečni proizvodi, semenke (suncokret, susam, bundeva), orašasti plodovi, posebno kikiriki, čokolada, integralni pirinač, lubenica, suvo grožđe, susam. Imaju ga i: zeleno povrće, šargarepa, celer, luk, soja, kokice, rogač, želatinski slatkiši.

Danijela Kljajić BILJEIZDRAVLJE