Hrana je i otrov i lek

Hrana je i otrov i lek

Životne navike kardiovaskularnih bolesnika

Thinkstock
 

Statistike pokazuju da kardiovaskularne bolesti odnose najviše života i kod nas i u svetu. Smrtnost od ovih bolesti u Srbiji je alarmantno velika, svakih 60 minuta dogodi se 6 smrti, kaže naš sagovornik kardiolog mr. sci dr Ljupčo Mangovski, načelnik Invazivne kardiologije i KVB Dedinje. Faktori rizika opšte su poznati (hipertenzija, gojaznost, pušenje, loše životne navike, nedovoljna fizička aktivnost...), ali se ishrana nameće kao najveći:


- Naši ljudi se jako loše hrane. Kada to spojite sa ostalim faktorima rizika to neminovno dovodi do ovako velikog broja kardiovaskularnih bolesnika. Najčešće kardiovaskularne bolesti kod nas je koronarna bolest (infarkt srca je progresija ili simptom te bolesti) i šlog - obajšnjava dr Mangovski.


Prevencija je moguća, i sve komplikacije se mogu sprečiti, ali naš sagovornik kaže da ljudi uglavnom dođu kada se bolest već manifestuje i kada promena životnih navika nije prevencija već neophodnost.


- Možemo da izračunamo rizik od kardiovaskularnih bolesti, a kao parametri se uzimaju starost, hipertenzija, genetska predispozicija, životni ritam... Postoji formula koja prilično precizno može da oderdi rizik da li će pacijent u narednih pet ili deset godina imati kardiovaskularne komplikacije. Precizne informacije, takođe, daje i pregled karotida i elastičnosti krvnih sudova - kaže naš sagovornik.


Ishrana je najvažnija!


Kada pacijent ima dijagnostikovanu kardiovaskularnu bolest, promena loših navika je apsolutno neophodna. I najčešće je doživotna, odnosno pacijenti moraju da vode računa o tome šta jedu ceo život jer pogrešna ishrana povećava loš holesterol:
- Ishrana zasnovana na mastima, cvrenom mesu, šećerima, slatkišima dovodi do kardiovaskularnih bolesti. Pacijenti koji imaju komplikacije, manifestovanu koronarnu bolest, imali su šlog, infarkt, anginu pektoris.. ne smeju da jedu hranu koja do bolesti dovodi. Povrće postaje osnova njihove ishrane, jer je prepuno sastojaka koji štite srce. Unos prostih šećera je stres za organizam, oni se resorbuju odmah, pankreas to registruje i luči insulin. Dolazi do hipoglikemije, koja opet dovodi do lučenja insulina i povećanja gladi. Zato je važno da kardiovaskularni bolesnici jedu hranu koja se sporo resorbuje - objašnjava naš sagovornik.


Holesterol je moćan faktor, ali on ima više frakcija, onaj visoke gustine ili dobar holesterol izuzetno je važan.


- Kada bi neko pronašao lek za povećanje dobrog (HDL) holesterola, siguran sam da bi dobio Nobelovu nagradu. Taj dobri holesterol funkcioniše kao premaz na krvnim sudovima i ne dozvoljava da loš holesterol niske gustine uđe u srednji sloj krvnog suda i da stvori plakove i suženja. Ako vidite čoveka koji ima preko 90 godina, znajte da mu je HDL jako visok - obajšnjava naš sagovornik.


Fizička aktivnost


Navedena ishrana, mđeutim, neće dati rezultate ukoliko se ne kombinuje sa fizičkom aktivnošću, jer ona metaboliše unos hrane.


- Dostupnost informacija na televiziji, novinama, internetu dobro je učinila našim pacijentima, jer primećujem da pristaju da promene stil života zarad zdravlja. Fizička aktivnost je obavezna jer povećava dobar holesterol. Određuje se individualno, kardiolog je taj koji treba da proceni. Ako je pacijent imao infarkt koji nije doveo do drastičnih komplikacija u smislu slabljenja srčane komore, lekar određuje do koje granice sme da se optereti i šta će mu od fizičkih aktivnosti prijati. Pacijente koji se leče od akutnog infarkta, na primer, sa implantacijom stenta bez posledica (pacijenti koji su došli na vreme, u roku od 60 minuta) mogu fizički da se opterete i bave sportom. Uradi se test opterećenja i radi se nova kontorla svakih osam meseci do godinu dana kada se proverava koronarni kapacitet - kaže dr Mangovski.


Pušenje je apsolutno zabranjeno, od alkohola samo jedna čaša vina dnevno. Ukoliko se navike promene bolest može potpuno da se "zamrzne".


- Progresija bolesti može potpuno da se zaustavi ukoliko se prate saveti lekara. Metabolizam mora da se "probudi", organizam rastereti!Nije u pitanju samo preživljavanje, već odličan kvalitet života, što je kardiovaskularnim bolesnicima i najveći problem. Progresija bolesti se zaustavlja i može se lepo živeti. Ukoliko se ne poštuju uputstva, posledice su neizbežne. Važne su, zato, i redovne kontrole kod kardiologa - kaže dr Mangovski.

Namirnice koje povećavaju dobar holesterol

Voće je veoma dobro za srce, grožđe, ribizle, kupine, jabuke... jer sadrže fruktozu, vlakna koja pomažu varenje. Unosom mesa i masti zadržava se varenje, nastaje truljenje u crevima, oslobađaju se toksini, fenoli koje jetra treba da detoksikuje, masti se sporije resorbuju i raste loš holesterol. Treba uzimati namirnice za koje se zna da povećavaju HDL. To su nezasićene masne kiseline - losos, haringa, sve severnomorske ribe (treba da budu na meniju bar dva puta nedeljno). Dobar izbor su heljda, soja, sočivo, raž, proso, ovas, hrana bogata vlaknima, povrće, sve što sadrži vitamine i minerale, grejpfrut, bademi, omega 3 masne kiseline... Gojaznost mora da se spreči kod kardiovaskularnih bolesnika, jer hrana je i lek i otrov. Umetnost je u balansu. Ako se umereno hranite, u predviđenim količinama, čak ni loša hrana neće naškoditi mnogo - kaže dr Mangovski.

Genetika

Čak i ukoliko je porodična genetika opterećena kardiovaskularnim bolestima, zdravim navikama i kontrolisanim režimom života sve se može prevenirati. Oni sa tenedencijom da pate od ovih bolesti treba redovno da idu na preglede krvnih sudova, savetuje naš sagovornik.


- Uradite kolor dopler jednom godišnje. Pokušajte deci da stvorite zdrave navike, jer ako od prvog dana jedu kako treba, to će sprečiti da budu naši pacijenti kao zreli ljudi - objašnjava dr Mangovski.


Jasna Jovanović

BILJEIZDRAVLJE.RS