Ishrana prilagodjena letu

ISHRANA

Jelovnik protiv starenja
Moć bilja - Zeleni antioksidansi
Antioksidansi
 

Biranim zalogajima možemo da usporimo biološki časovnik, da nas starost ne sustigne pre nego što joj je vreme, a s njom i bolesti

Prerađena hrana puna nezasićenih masti, industrijsko zagađenje, aditivi i veštačke boje u namirnicama, pušenje, bakterijske infekcije, jonizujuće zračenje, stres... samo su neki od faktora koji dovode do povećanog stvaranja slobodnih radikala, izazivača bolesti.

Da bi smanjili štetni uticaj takozvanog oksidativnog stresa, koji se u organizmu akumulira i do 20 godina, ishranu treba obogatiti maslinovim uljem, ruzmarinom, origanom, brokolijem, keljom, paradajzom, paprikom, belim i crnim lukom... Od voća, snažni antioksidansi su jabuka, limun, malina, kupina, ribizla i grožđe, a od integralnih žitarica ječam, ovas, pšenica i kukuruz. Treba jesti još i livadski med, crnu čokoladu i piti vino.

O antioksidantnim osobinama lekovitog bilja i namirnica, za naš časopis govori dr Zoran Maksimović, docent Instituta za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

- Istraživanja su intenzivirana poslednjih 20 godina i ustanovljeno je da redovno korišćenje namirnica biljnog porekla sa visokim antioksidantnim potencijalom predstavlja dobru preventivu ne samo srčanih bolesti, već i starenja kože i vezivnih tkiva, degenerativnih oboljenja lokomotornog i kardiovaskularnog sistema (reumatoidni artritis, hipertenzija, arterioskleroza), degenerativnih očnih bolesti (katarakta), kognitivne disfunkcije i neurodegenerativnih promena (senilna demencija), astme i nekih oblika dijabetesa i karcinoma- kaže dr Maksimović.

Antioksidansi su supstance koje u niskim koncentracijama odlažu, ili sprečavaju nastanak slobodnih radikala i time štite ćelije od oksidacionog delovanja.

- Nauka je potvrdila da su i biljni polifenoli veoma važni egzogeni antioksidansi. Ovi sastojci obuhvataju niskomolekularne fenole (eugenol, timol i karvakrol u etarskim uljima), fenolkarbonske kiseline, flavonoide i tanine. U organizmu polifenoli blagotvorno deluju na zdravlje krvnih sudova periferne cirkulacije, sprečavaju gomilanje eritrocita i snižavaju holesterol, izazivaju blagu relaksaciju glatkih mišića (snižavaju pritisak), povećavaju izlučivanje žuči i neutrališu slobodne radikale koji u organizmu reaguju sa DNK, proteinima, fosfolipidima i drugim molekulima, izazivajući patološke promene. Imaju i antialergijsko, antivirusno i kardioprotektivno dejstvo.

S. Labudović

 

Plod bogova za jače srce
/Darovi prirode/ Kruška
Piše D. Z.

Slatka kruška jača srce, a njeno seme pomaže kod bolesti pluća i jača želudac. Ovo voće, takođe, smanjuje lučenje žuči, gasi žeđ i zaustavlja povraćanje.

Sočnu i slatku krušku (Pyrus communis) Homer je u „Odiseji” nazvao darom bogova, dok je na trpezi Luja XIV smatrana luksuznim voćem. Poreklom je iz zapadne Azije, a njena istorija duga je tri hiljade godina. Postoje, međutim, spekulacije o tome da je ona još starija i da su u njenom ukusu mogli da uživaju i ljudi kamenog doba. Sve do 18. veka nije imala meko i sočno meso po kome je danas poznata, ali se od tada velika pažnja poklanja ukrštanju i uzgajanju krušaka.
Dalje...
Osvežava i podmlađuje
/Darovi prirode/ Šljiva
Piše D.Z.

Danas postoji više od 2000 vrsta šljiva, a jedan od najstarijih kineskih lekova zove se ubai, pravi se od suve (dimljene) šljive i ublažava simptome muke, groznice i kašlja.

Prema istraživanju Ministarstva poljoprivrede SAD sveža šljiva (Prunus domestica) nalazi se na vrhu liste od 24 vrste voća po antioksidativnoj moći, dok su suve šljive ispred suvih smokvi, urmi i grožđa sa 2 puta većom antioksidativnom snagom.
Dalje...
Sveta voćka obara holesterol
/Darovi prirode/ Smokva
Piše D.Z.

U staroj Grčkoj je bila jedna od glavnih namirnica u ishrani, dok su je u Rimu smatrali svetim voćem. Sveže i suve smokve obiluju rastvorljivim vlaknima koja snižavaju nivo holesterola.

Stari Grci su izuzetno cenili smokve tako da su zakonom zabranili izvoz najkvalitetnijih vrsta, a rimska legenda kaže da se vučica, koja je hranila Romula i Rema, odmarala ispod smokvinog drveta. U to vreme je već postojalo 29 vrsta smokve, a danas ima 600 različitih tipova ovog voća.
Dalje...