Vakcine i dijabetes

Posle pojave malih boginja u tri mesta u Hrvatskoj

Sejanje straha od vakcina

Poslednja epidemija malih boginja podsetila nas je, doduše po preskupoj ceni od 15 umrlih osoba, na značaj vakcinacije.

 
 

Čak je i najkonzervativnija relevantna politička grupacija načelno prihvatila ovu meru, uključujući njenu obaveznost, kao važno civilizacijsko dostignuće. Međutim, za njeno „nametanje silom“ postavila je nekoliko uslova, uglavnom vezanih za sumnje u ispravnost uvoznih vakcina.

Obično se počinje lamentom nad Institutom „Torlak“, uz naivno čuđenje zašto ta ustanova ne zadovoljava sve domaće potrebe za vakcinama. Za otrežnjenje su dovoljna dva argumenta. Prvo, sav taj patriotski nadahnuti svet treba da objasni zašto (skoro) najzaostalija evropska zemlja ne proizvodi lambordžini ili boing i dokle ćemo da čekamo na slanje naše ekspedicije na Mars. Drugo, nazadovanje je očekivani prirodni smer kretanja ustanova doživljavanih kao partijski plen, uz zapostavljanje znanja i profesionalne čestitosti.

Tako će biti sve dok birači ne shvate da svaka vlast koja od svojih poslušnih ignoranata pravi direktore bestidno radi protiv narodnih interesa, sebično se opredeljujući za mafijašku politiku grupne koristi.

Za poslednjih više od četvrt veka „Torlak“ su vodili ginekolog (JUL), hirurg (DS) i, sada, fizijatar (SNS), a mada rezultat nije baš bio slobodan pad, uočljivo je batrganje, uz napor da se, bez najurenih i zbog ponižavanja pobeglih najboljih stručnjaka, povrati makar deo nekada rutinske proizvodnje. Nacionalna je sramota što, uprkos zamašnoj međunarodnoj pomoći i domaćim ulaganjima, već 16 dugih godina nemamo vakcinu protiv gripa.

Svake jeseni stižu i odlažu se obećanja da će ona biti na raspolaganju naredne sezone, a ta vakcina se od, recimo, konjugovane vakcine protiv pneumokoka ili neke petovalentne vakcine razlikuje koliko i domaći lovac od ruskog MIG-29 ili američkog F-16.

Netačna je zamerka da niko ne kontroliše kvalitet uvoznih vakcina. Ova država ima Agenciju za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) čiji je smisao postojanja upravo pružanje garancije o ispravnosti i bezbednosti preparata koje treba pustiti u promet. Nesporazum proističe iz nerazumevanja samog tog postupka. Pravljenje vakcine, od bazičnih laboratorijskih priprema, preko prvih pokušaja na životinjama, pa zatim na ljudima, do demonstriranja delotvornosti i bezbednosti obično traje više, nekada i mnogo više od 10 godina.

Treba li upravo naručenu vakcinu protiv gripa podvrgavati takvoj proveri, pa je davati za jednu deceniju, kada joj prođu svi rokovi, a jave se sasvim različiti sojevi virusa gripa?

Jedino realno i normalno je da, kada je jedna članica EU licencirala neku vakcinu, ostale zemlje, uključujući i nas, pristupe skraćenom postupku. To znači da se podrobno prouči obimna dokumentacija, s detaljnim opisom svih faza rada, uključujući rezultate svakog eksperimenta. Ako se uverimo da su, recimo, mali Francuzi bili uspešno zaštićeni, ostaje nam samo da na odabranom uzorku proverimo da li je došlo do hemijskog ili mikrobiološkog zagađenja i da prihvatimo očigledno.

Lišena je smisla i sumnja da nam se poturaju novoproizvedene vakcine koje tek treba ispitati. Svaka vakcina uvedena u naš program vakcinacije za poslednjih više od 80, a ako računamo i vakcinu protiv variole, punih 180 godina, prethodno je dugo davana u razvijenim zemljama. Teoretičari zavere moraju sebi da objasne da li Amerikanci zaista truju svoju decu vakcinama s odloženim dejstvom samo da bi namamili Srbe da učine to isto?

Takođe je s one strane razuma strah da se za građane Srbije prave posebne, manje pouzdane vakcine. Lako je proveriti da se iste serije vakcina, dakle količine koje se istovremeno pripremaju u istim posudama, mogu naći u Skandinaviji, Slovačkoj i Srbiji.

Iz sve te nepoverljivosti proistekao je savet roditeljima da se raspituju o poreklu i kvalitetu vakcina. Kako i gde? U komšiluku i na sajtovima raznih ksenofoba? Mi možemo svašta da zamerimo svojoj državi, svesni smo gušenja i zamiranja institucija, ali se ipak nije palo tako nisko. Vakcine nisu kocke na Trgu republike, a ALIMS još uvek savesno radi svoj posao. Ako je vakcina odobrena, znači da se dobro znaju i njeno poreklo i kvalitet.

Paničari, uz to, podučavaju roditelje da zahtevaju detaljne imunološke i ko zna kakve druge preglede pre vakcinacije. Sami savetodavci nemaju predstavu koja to ispitivanja treba navodno obaviti, već upućuju na lekare. Oni, sa svoje strane, mogu samo da utvrde da li postoje jasno definisane kontraindikacije, a van njihovih moći je da pogode koje zdravo dete će se povrediti na času fizičkog vaspitanja, biti oboreno na pešačkom prelazu ili ispoljiti neželjena dejstva posle vakcinacije.

Da zaključimo. Dobro je što su, kako izgleda, sve političke partije shvatile da im sejanje straha od vakcinacije neće doneti poene kod glasača. Međutim, postoje još uvek pojedinci i grupe posvećeni borbi protiv vakcina. Bez obzira da li ih pokreće samopromocija, podozrivost prema zapadu, istinska zabludelost ili neki drugi motiv, oni objektivno čine znatnu štetu ne samo naivnim žrtvama svoje slatkorečivosti, već i društvu u celini. O tome svedoči ovih dana skoro istovremeno prijavljena pojava malih boginja u tri grada u susednoj Hrvatskoj.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Biljna ishrana

Biljna ishrana može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2

Pridržavanje ishrane koja se bazira na biljkama može biti od pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2, pokazala je nova studija.

Foto: Pixabay / WerbeHoch

 

 
 

Poveznica između navika jedenja hrane koja uključuje puno povrća i prevencije dijabetesa je još bolja kad su samo zdrave namirnice pripremljene od biljki, poput voća, povrća, celih žitarica, mahunarki i orašastih plodova uključene u svakodnevnu ishranu, za razliku od ishrane bogate obrađenim žitaricama, skrobom i šećerima. To pokazuje studija koja je objavljena u časopisu JAMA Internal Medicine, piše CNN, prenosi Jutarnji.hr.

– Saznali smo da je biljna ishrana povezana s 23-postotnom redukcijom rizika od dijabetesa, kazao je dr. Qi Sun, vanredni profesor na odeljenju za ishranu Škole za javno zdravlje u Bostonu i koji vodi  istraživanje.

– Dokazali smo da su pojedinci koji su sprovodili zdravu verziju ishrane zasnovane na biljkama i ustrajavali na unosu svežeg voća, povrća, celovitih žitarica, orašastih plodova i mahunarki i minimalozovali unos zaslađenih pića i rafiniranih ugljenih hidrata imali dodatnu redukciju rizika od razvoja dijabetesa tipa 2 u iznosu od 30 odsto, kazao je.

Doktori već dugo znaju da zdrava ishrana, zajedno s redovnim vežbanjem, održavanjem primerene težine uz nepušenje predstavlja način da se prevenira ili odgodi razvoj dijabetesa broj 2.

– Zaista, vegetarijanska ili neka druga ishrana bazirana na biljkama, a koja uključuje slobodne šećere i rafinirane ugljenohidrate može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, posebno kad je povezana s niskom razinom telesne aktivnosti, napisao je Tom Sanders, profesor emeritus ishrane na King’s Collegeu u Londonu u pisanoj izjavi koju je distribuirao Science Media Centre. On nije bio uključen u novo istraživanje.

Više od 30 miliona ljudi u SAD-u, odnosno oko deset odsto populacije, ima dijabetes, a oko 95 osto obolelih ima dijabetes tipa 2. Slučajevi dijabetesa su se povećali za četiri puta u zadnje tri decenije.

Dijabetes je globalno u porastu. Broj ljudi s dijabetesom se povećao od 108 milijuna 1980. do 422 miliona 2014., saznaje se od Svetske zdravstvene organizacije.

Novi članak je uključio procenu devet pre obavljenih studija o prehrambenim navikama biljne ishrane i dijabetesa tipa 2 među odraslim osobama. Te studije su uključile ukupno 23,544 slučaja.

Nakon procene podataka u tim studijama, istraživači su došli do rezultata da veće priklanjanje ishrani baziranoj na biljkama donosi manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i to je uravnoteženo među svim životnim dobima i to uprkos posebnom indeksu telesne mase.

U novom članku su i neka ograničenja, među kojima i to da su podaci o ishrani prikupljeni od ljudi koji su sami izvestili o svojim navikama u ishrani, a tu postoji rizik nedostatka obektivne procene. Osim toga, pronađena je samo veza između ishrane bazirane na biljkama i niskog rizika za razvoj dijabetesa. Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo postoji li doista uzročno-posledična veza.

– Članak podržava ono što je ranije utvrđeno, da je ishrana s velikim udelom vlakana povezana sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja, kazala je istraživačica Alexandra Johnstone iz Škotske. Ni ona nije bila uključena u izradi novog znanstvenog članka.

– Buduća istraživanja se moraju fokusirati na komponente u ishrani koja je orijentisana na biljke, koje su povezane s preventivnim zdravstvenim efektima, kazala je ona u svojoj izjavi.

Novi članak se oslonio na prethodno objavljene studije da bi definisao ‘ishranu zasnovanu na biljkama’ ali sveukupno ‘postoji mnogo tipova ishrane koju se može smatrati ishranom zasnovanom na biljkama, počevši od stroge veganske ishrane, vegetarijanske ishrane do ishrane koja naglašava unos namirnica baziranih na biljkama, ali ne isključuje u potpunosti unos namirnica životinjskog porekla.

Članak je pokazao da jedenje hrane bazirane primarno na biljkama, a koja je uključivala neke životinjske proizvode, kao što je meso, i dalje može biti od koristi, kazao je Sun.

– Imajte na umu da su brojni obrasci zdrave ishrane kao što su mediteranska ishrana ili DASH dijeta takođe bazirani na biljkama. Za ljude koji se već ovako hrane može se reći da su na pravom putu, kazao je Sun.

– Hrana u mediteranskoj ishrani ima veliku količinu antioksidansa, vitamina, minerala i vlakana, a svi su oni ključni faktori za reduciranje hroničnih bolesti, kazala je stručnjakinja za ishranu Rahaf Al Bochi.

– Mediteranska ishrana je više od ishrane, to je način života. Ona ohrabruje da se jede s prijateljima i sa porodicom, da se ljudi druže tokom jela, da se pažljivo jede omiljena hrana, kao i kretanje i vežbanje za kompletan zdravi životni stil, piše CNN.

Povezani tekstovi

Postanite član Kluba čitalaca Danas i na taj način podržite nezavisno novinarstvo.

Danas postoji sa ciljem pravovremenog i istinitog izveštavanja dostupnog svim građanima. Kupovinom Danasa, pretplatom ili članstvom u Klubu čitalaca omogućavate nam da ostanemo samostalni i potvrđujete da u Srbiji ima mesta za slobodno novinarstvo!

Više od dve decenije nismo poklekli pred trendovima opšte tabloidizacije, senzacionalizmom i komercijalizacijom sadržaja. Bili smo zabranjivani i prozivani. Ništa nije moglo da nas spreči da objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici.

Zato želimo da se oslonimo na vas, naše čitaoce.

Ukoliko želite da i ubuduće nastavimo sa radom kao i do sada i još kvalitetnije, kupite Danas i postanite deo Kluba čitalaca Danasa za 990,00 dinara mesečno!