Foto: pixabay/ cenczi
 

Takve materije, koje inače nisu štetne, nazivaju se alergenima. Alergeni mogu da izazovu alergijsku reakciju i onda kada su prisutni u veoma maloj koncentraciji.

Dakle, alergija je uzrokovana reakcijom vlastitog imunološkog (obrambenog) sistema, koji inače štiti telo od raznih oboljenja tako što stavara antitela protiv bakterija, virusa i drugih štetnih mikroorganizama. Međutim, kod osoba sklonih alergijama, imunološki sistem reaguje prejako i pokušava da zaštiti organizam od inače neškodljivih materija koje se nalaze u prirodi, stvarajući antitela i protiv njih.

Kod osoba koje nisu alergične, imunološki sistem pri prvom kontaktu „ zapamti” alergene kao materije koje nisu štetne i „ne preduzima ništa” pri ponovljenim kontaktima s njima. Kod alergičnih osoba imunološki sistem burno reaguje, kao da se radi o infekciji, i tako nastaju simptomi alergije.

Najčešći alergeni su: polen, hrana (kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko, plodovi mora), ubod insekta, lekovi, lateks, grinje, životinjske dlake.

Simptomi i znaci alergijske reakcije

Alergijska reakcija se može dogoditi odmah ili par sati nakon kontakta sa određenim alergenom i može se manifestovati veoma različitim simptomima i znacima.

Simptomi i znaci alergije mogu biti lokalni – na primer, otok i svrab uzrokovani ubodom pčele, ili opšti, kada se manifestuju na celom oraganizmu istovremeno.Mogu varirati od blagih, do teških i po život opasnih. Oni se mogu ispoljiti na različitim organima i organskim sistemima:

  • Koža: crvenilo, svrab, urtikarija, ekcem , otok lica, svrab i suzenje očiju
  • Disajni putevi: pojačana sekrecija iz nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otežano disanje, bronhospazam
  • Gastrointestinalni sistem: mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, proliv, tekoće sa gutanjem
  • Kardio-vaskularni sistem: slabost, malaksalost, bledilo, nesvestica, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca.

Anafilaksa je najteža forma alergijske reakcije.Može se javiti pri prvom ili pri ponovljenom kontaktu sa alergenom. Uvek zahvata dva ili više organskih sistema, često sa smrtnim išodom usled prestanka disanja i cirkulatornog kolapsa.

Lečenje alergije

Svaka vrsta alergije leči se na drugačiji način. U lečenju se koriste kortikosteroidi i antihistaminici, u različitim oblicima i dozama. U najtežoj formi alergijske reakcije daje se i adrenalin.

Najvažnije je, kad god je to moguće, izbegavati kontakt sa alergenima.

Kada se javi bilo koja vrsta alergije, potrebno je odmah javiti se svom lekaru ili farmaceutu, a terapiju koristiti tačno po njihovom uputstvu.

Hiposenzibilizacija je jedan od načina lečenja alergija. To je oblik imunoterapije kojim se postiže smanjivanje preosetljivosti na pojedine alergene davanjem „vakcine“ protiv alergena, uzročnika alergije, uz progresivno slabljenje imunološkog odgovora.Takav tretman može ili smanjiti osetljivost, ili je potpuno eliminisati. Sprovodi se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Osobe sklone burnim alergijskim reakcijama trebalo bi uvek da imaju kod sebe adrenalin u obliku auto-injektora, koji se može nabaviti u bolje snabdevenim apotekama a koji i nemedicinsko osoblje može primeniti kada postoji potreba za njim.

U slučaju njateže forme alergijske reakcije- anafilakse– potrebno je:
odmah prekinuti kontakt sa alergenom, ako je moguće!

Nakon toga:

  1. Dati jednu dozu adrenalina, ukoliko vam je dostupan (auto-injektor)
  2. Pozvati 194
  3. Obezbediti da bolesnik nesmetano diše
  4. Skinuti tesnu odeću
  5. Ako je pacijent hipotenzivan (ima nizak arterijski pritisak ), postaviti ga u ležeći položaj sa blago podignutim nogama ukoliko nema teškoća sa disanjem
  6. Ako se stanje ne popravi nakon 10-15 minuta dati drugu dozu adrenalina
  7. Ako je pacijent bez svesti i ne diše, započeti oživljavanje po uputstvima koje ćete dobiti sa telefonske centrale 194.

Ako ste dali adrenalin pre dolaska ekipe hitne medicinske pomoći, potrebno je:

  • Da osoba leži sa blago podignutim nogama do dolaska ekipe hitne pomoći
  • Prekriti bolesnika ćebetom
  • Ako povraća – postaviti ga u bočni položaj (koma položaj)
  • Ne davati tečnost bolesniku.

Za sve nedoumice i dileme kod pojave alergijskih reakcija ili sumje na njih, u službi hitne medicinske pomići Vam je 24h dostupan telefon za savete:

011 3615 008 – za odrasle

011 3614 350 – za decu

Tekst je preuzet sa portala Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć