Artritis

LEKOVITO BILJE I HRANA PROTIV ARTRITISA

Sharing is caring!

ARTRITIS JE POKRETAČ SVIH OBOLJENJA

Javorka i Petar o generatoru svih bolesti 0112418228 i 0641198764

Artritis i lekovito bilje

Artritis može uspešno da se leči samo ako bolesnik shvati svrhu određenih mera lečenja prirodnim sredstvima. On mora da razume osnovu svoje bolesti da bi mogao s njom da se bori. Ovo znanje je potrebno i onima koji su dovoljno srećni da ovoj bolesti izmaknu. Nerazumevanje nastanka ove bolesti i odlaganje primene prirodnih sredstava, može dovesti do radne nesposobnosti. 
Ispitivanja širom sveta pokazala su da je artritis mnogo češći u gradovima nego na selu. Na osnovu iskustva, opšti je zaključak da što je bolest upornija, to je potrebno duže vreme za njeno izlečenje. Po nepisanom pravilu proces ozdravljenja ima prilicno nepravilan tok, sa periodima poboljšanja koje se postepeno produžavaju i periodima pogoršanja koji se polako skraćuju, sve dok simptomi potpuno ne isčeznu. Neophodno je da bolesniku to bude potpuno jasno, kako bi se izbeglo razočaranje i sprečilo odustajanje od lečenja. 

Lečenje artritisa počinje u želucu. Želudac mora obezbediti dovoljne količine kiseline da bi se proces varenja odvijao kako je to priroda predvidela. Najbolje kiseline organizam može dobiti iz prirodnih izvora

Artritis i kiseo kupus

Utvrđeno je da je kupus zdrav, svež, a škodljiv ako je kiseljen. U našim krajevima vlada uverenje da su kiseo kupus i raso veoma zdravi i lekoviti. Međutim, kiseo kupus i raso su otrov za organizam. Naime, posle konzumiranja kiselog kupusa ili rasola vrlo je teško iz organizma izbaciti jedinjenja koje stvaraju organske materije iz kupusa i kuhinlska so.To su vrlo štetne materije koje jetra ne prepoznaje zbog čega ih organizam izbacuje preko kože. Kada preko zime vidite čoveka sa crvenilom po licu, vratu ili po rukama verujte da je prejedao kiseo kupus

Reuma i ishrana

Kad se pomisli na reumu, uglavnom se pomisli na starije osobe, ali ova bolest napada i mlađe. A u svakom narodu koji živi u kontinentalnom klimatskom pojasu njih pet do deset odsto oboli od reume. Nažalost, mali broj tih ljudi svestan je toga da im način ishrane može otežati (ili olakšati) reumatske tegobe. Kakve veze ishrana ima s reumom? Ima veze, i to dosta. Neke namirnice ubrzavaju izbacivanje kalcijuma iz kostiju, neke doprinose ukrućivanju zglobova, dok neke pomažu da zglobovi bolje rade.
O kojim se to namirnicama radi? Ono što bi osobe koje pate od reume trebalo da izbegavaju – a što se u većim količinama baš u zemljama s kontinentalnom klimom konsumira – jesu meso, masni sirevi i salame. To se smatra “jakom hranom”, neophodnom za preživljavanje hladnih dana, ali crveno meso podstiče izbacivanje kalcijuma iz kostiju, dok meso uopšte, salame i masni sirevi nakon varenja stvaraju takozvane kisele radikale, koji se talože u zglobovima i ukrućuju ih. Nije da je neophodno ove namirnice izbaciti iz upotrebe u potpunosti, ali bi njihovo konsumiranje trebalo svesti na minimum, a povećati unos neke druge hrane.
U principu, svako povrće, a naročito sve vrste kupusa (njega bar ima cele godine i nije skup) i mahunarke, pomažu bolji rad zglobova. Pomaže i voće, čak i ono suvo. Najbolje voće za osobe s reumatskim problemima je šumsko (maline, kupine, drenjine, ribizle, borovnice) i južno (pomorandža, limun, grejpfrut, mandarine), jer ima dosta vitamina C i kalcijuma, a suvo voće (smokve, kajsije, urme, šljive), kao i koštunjavo (orah, lešnik, badem) bogato je vitaminom E i masnim kiselinama, što sve ublažava zapaljenske procese. Da ne bude zabune, neće vas ova hrana izlečiti od reume, ali pravilan izbor namirnica može i te kako da umanji bolove, a i to mnogo znaci.

Vitamin D

Vitamin D u hrani: puter, ojačani margarin, mleko, morske ribe: losos, tuna, sardina, haringa, riblje ulje ( iz jetre) – holekalciferol (vitamin D3); ljuska kakaoa, džigerica, žumance, koštano brašno – u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D; – on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom hranom (morske alge) imaju više. Isto tako npr. letnje kravlje mleko sadrži veće koncentracije vitamina D od zimskog mleka; – aktivni oblici vitamina D: vitamin D2 (ergokalciferol) – kvasac i biljke, a vitamin D3 (holekalciferol) – riblje ulje.

Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D. Predstavlja bolji izvor vitamina D od sintetskog vitamina D, jer u terapiji sa ribljim uljem nije zabeležena hipervitaminoza D. Ovo se objašnjava time što pored vitamina D riblje ulje sadrži i vitamin A. Međutim uz ove vitamine riblje ulje sadrži i: jod, brom, arsen i fosfor; – otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji; – količina vitamina D u biljnim i životinjskim organima zavisi od količine sterola koji se zračenjem mogu prevesti u vitamin D; Biohemija i uloga Vitamin D je generičko ime za deset sterola, sa različitim stepenom antirahitičnog dejstva. Dva najvažnija su: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Ljudski organizam može sintetisati provitamin D3 (7- dehydrocholesterol) i fotohemijski ga pretvoriti u vitamin D3 (holekalciferol), izlaganjem kože sa UV zracima (približno 165 nanometara). Za ovo je potrebno 3 – 4 dana. Vitamin D3 se zatim sekvencijalnom hidroksilacijom holekalciferola prevodi u jetri i bubrezima u aktivne metabolite: 25- hidroksiholekalciferol i 1,25- dihidroksiholekalciferol. 1,25- dihidroksiholekalciferol (1,25- (OH)2- D3) indukuje transport kalcijuma kroz crevnu sluznicu, tj. izaziva mobilizacilu kalcijuma iz kostiju. 25- hidroksiholekalciferol (25- OH- D3) nalazi se u mitohondrijama jetre, a 1,25- (OH)2- D3 nalazi se u bubrezima. 24,25- dihidroksiholekalciferol takođe se nalazi u bubrezima i on je aktivan u bubrežnom tubularnom mehanizmu za prenošenje kalcijuma i fosfora. Ukoliko je kalcijum u serumu normalan ili povišen inhibrana je sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak onda je stimulisana sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Na isti način u odnosu na kalcijum reaguje i 25- OH- D3 u jetri. U slučaju hronične bubrežne insuficijencije sinteza 1,25- (OH)2- D3 izostaje. Razvija se rezistencija na vitamin D (jer holekalciferol ne može da se pretvori u svoj aktivni oblik). Dolazi do snižavanja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormona. Vitamin D2 (ergokalciferol; kalciferol; viosterol). Aktivirani ergosterol u obliku ergokalciferola javlja se u biljnom carstvu (glavnice, kvasac). Provitamin D2 može da se sintetiše u organizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Ispoljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D.

Struktura vitamina D3 jednaka je strukturi vitamina D2, samo što u bočnom položaju na mestu koje nosi broj 17 ima strukturu jednaku holesterolu. Za osobe preko 60 godina dovoljno je sunčanje u trajanju od 15 – 30 minuta dva puta nedeljno, da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D. Preporuka Petra Jovanovića Osunčana voda Božiji dar Ako želite da dobro izgledate i da imate zdrave kosti pijte osunčanu vodu. Šta se zbiva u našoj koži kada na nju deluju sunčevi zraci? Koža je najfiniji i najosetljiviji sistem za zagrevanje i hladjenje koji je u prirodi stvoren. Pored toga ona je i skladište hemikalija. U našoj koži nalaze se masne supstance, odnosno materije koje imaju svojstvo da iz hrane koju uzimamo prikupi kalcijum i fosfor i pomažu da se to smesti u koštane ćelije. Na taj način jačaju kosti što je naročito važno za dečiji organizam koji je u razvoju. To se neće dogoditi ako koža nije imala sunčanu kupku. Naime, dejstvom sunčeve svetlosti te supstance pretvaraju se u ono što nazivamo vitaminom D, a ultravioletni zraci upravo deluju na tu izmenu. Došli smo do odgovora kako se na najzdrviji način može dobiti vitaminski obogaćena hrana i voda.

Dakle, tačno je da pojedine vrste hrane, naročito mleko, jogurt i sirevi, mogu povećati sadržaj vitamina D kada se izloze uticaju sunčevih zraka. Za zaceljivanje rana Sunce se pokazalo kao bolji lek od bilo kakvog melema ili eiksira. Sunce je veliki neprijatelj bakterija, pa zato znatno pospešuje ozdravljenje. Neumerenost u sunčanju može prouzrokovati opekotine, a takodje i sunčanicu. Autor ovog teksta zastupa misljenje da je HELIOTERAPIJA (LEČENJE SUNČANJEM) ,ako se pravilno sprovede, jeftino i veoma efikasno. Ako se 100 dana koristi osunčana voda sve funcije organizma se poboljšavaju.