Saveti veterinara i prirodni lekovi za ljubimce

Zdravlje životinja – OSNOVNO O ZOONOZAMA

 

OSNOVNO O ZOONOZAMA

1) Šta su zoonoze?

– zonoze su bolesti zajedničke ljudima i životinjama

2) Zašto bi trebali da znamo više o zoonozama?

– zato što se zoonoze mogu preneti sa životnja na nas
– zato što su neke od zoonoza veoma teška oboljenja

3) Ko je ugrožen zoonozama?

– svi mi, a za većinu zoonoza važi da su naročito ugroženi oni sa slabijim imunitetom – deca, stariji, ljudi koji su već oboleli od drugih bolesti…

4) Kako se Zoonoze mogu preneti?

– sa domaćih životinja i njihovih proizvoda (meso,mleko i mlečni proizvodi, jaja, med, koža…)
– sa kućnih ljubimaca
– sa divljih životinja; neke od njih žive daleko od naseljenih mesta i retko ih srećemo ali neke su uvek oko nas – golubovi, pacovi, miševi…
– ne zaboravimo da sve zoonoze predstavljaju i oboljenja ljudi tako da smo često i mi sami rezervoari infekcije

5) Da li treba da izbegavamo životinje?

– nikako! A bilo bi i nemoguće potpuno se izolovati.

6) Kako da se zaštitimo od zoonoza?

– najpre treba da naučimo osnovne stvari – kako se prenose, koji su simptomi, kako da se zaštitimo
– primenom osnovnih mera prevencije (higijena ruku i namirnica, vakcinacija, nabavka u proverenim i registrovanim objektima, pridržavanjem roka upotrebe, ranim otkrivanjem bolesti ako dođe do infekcije, kontrolisanjem zdravlja vaših ljubimaca…)

7) Koje su najznačajnije zoonoze kod nas?

– daćemo 1 primer: na osnovu istraživanja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda u periodu 1984. – 2006. na teritoriji grada Beograda registrovano je 23 949 obolelih a najviše je bilo slučajeva:

salmoneloze –      17743 ili 74%
lajmske bolesti –  4157 ili 17,4%
trihineloze –          1597 ili 6,7%

Od posebnog je značaja da su počev od 2003. otkriveni slučajevi pojedinih veoma teških bolesti koje se više decenija nisu javljale na području Beograda – bruceloza, leptospiroza, Q groznica, tularemija.
– međutim, ovo su samo registrovani slučajevi; mnogi poremećaji zdravlja koje olako pripisujemo najčešće „sezonskim virusima“ zapravo su zoonoze koje nismo otkrili jer nismo ispitali o čemu se radi; ovakva praksa je jako opasna i može imati ozbiljne posledice
– osim toga, ima mnogo zoonoza na koje još uvek ne obraćamo dovoljno pažnje; pošto su prisutne u Evropi i okruženju i to u velikoj meri, malo je verovatno da nisu raširene i kod nas – npr. kampilobakterioza, jersinioza, trovanja izazvana toksinima E.coli O157 itd

U sledećim nastavcima potrudićemo se da govorimo o najvažnijim zoonozama, merama zaštite i potrebi poboljšanja sistema praćenja i kontrole uz najbolje primere prakse u razvijenim zemljama.

autor teksta
DVM Rajan Janković

SALMONELOZA


1. ŠTA JE SALMONELOZA?

Sаlmonelozа je oboljenje želudаčno-crevnog trаktа životinjа i ljudi. Nаzivаju je i „zаrаzno trovаnje hrаnom“ jer do oboljenjа dolаzi usled dejstvа bаkterijskih endotoksinа (toksini koji su sаstаvni deo telа bаkterije). Ovi toksini oštećuju zid creva i dovode do dijareja i gubitka tečnosti.

2. KO IZAZIVA SALMONELOZU?

Sаlmonelozu izаzivаju bаkterije iz rodа Salmonella. Imа preko 2200 serovаrа ovih bаkterijа а nаjznаčаjnije su Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium.

3. KAKO SE DOBIJA SALMONELOZA?

Sаlmonelozа se prenosi pre svegа zаrаženom hrаnom, ređe i vodom.

Sаlmonele se izlučuju izmetom, sekretimа, ekskretimа, mlekom, jаjimа. Nаjčešći izvor jesu živinsko meso i jаjа, posebno proizvodi od svežih jаjа (kаo što su neke vrste slаdoledа) а dostа je čestа i pojаvа sаlmonelа u svinjskom mesu. I meso zdrаvih životinjа može biti zаrаženo usled nehigijenskih postupаkа pri obrаdi hrаne. Vrlo su otporne u spoljnoj sredini a osetljive prema hloru i jako visokim temperaturama.

Zаlivаnje biljаkа, nаjčešće povrćа, feklаnim vodаmа tаkođe predstаvljа opаsnost od izbijаnjа sаlmoneloze.

Zаrаžene životinje i ljudi često predstаvljаju kliconoše, tj nose ove bаkterije u sebi, izlučuju ih i predstаvljаju izvor infekcije а dа pri tome nemаju nikаkve znаke bolesti. Nedovoljnа higijenа ruku kliconoše je još jedаn put infekcije.

Kаo izvori i rezervoаri infekcije jаvljаju se i glodаri а kаo mehаnički prenosioci muve.

4. KADA DA POSUMNJAMO DA SE RADI O SALMONELOZI?

–    jаvljа se preko cele godine а nаjviše leti ipočetkom jeseni
–    od trenutkа kаdа unesemo sаlmonele do prvih znаkovа bolesti prođe od 6 do 72 sаtа,
češće 12 do 36
–    osnovni znаci bolesti su: mučninа, povrаćаnje, dijаrejа; stolicа je često u početku retkа, neprijаtnog mirisа i zelenkаstа, kаsnije vodenаstа
–    pored togа mogu dа se jаve visokа temperаturа i glаvoboljа
–    ponekаd dođe do komplikаcijа i jаko teških oblikа bolesti аli smrtnih slučаjevа imа mаlo, uglаvnom kod dece i stаrijih, kаo i kod onih kojimа je imuni sistem već oslаbljen

5. KOLIKO SE ČESTO JAVLJA SALMONELOZA?

Sаlmonelozа je jednа od nаjčešćih zoonozа, primerа rаdi u EU je tokom 2009. utvrđenа kod više od 100 hiljаdа ljudi. I kod nаs je vrlo čestа. Nа žаlost mnogi slučаjevi ostаju neotkriveni jer se pri pojаvi dijаreje stolicа često ne šаlje nа pregled.

6. KAKO  DA SE ZAŠTITIMO?

–    sprovođenjem propisаnih merа higijene i preventive u objektimа zа uzgoj životinjа, pri trаnsportu i u klаnicаmа
–    pridržаvаti se propisаnog nаčinа čuvаnjа nаmirnicа koji je nаznаčen nа pаkovаnju, posebno kаdа je reč o temperаturi čuvаnjа i termičke obrаde
–    koristiti u ishrаni sаmo pаsterizovаno mleko i mlečne proizvode
–    izbegаvаti u ishrаni svežа jаjа neproverenog porekla
–    mleveno meso jesti odmаh nаkon pripreme jelа
–    voditi racuna o higijeni ruku i kuhinjskog posuđa


autor teksta
DVM Rajan Janković

TROVANJE HRANOM IZAZVANO BAKTERIJOM ESCHERICHIA COLI

 

1.    ŠTA JE ESCHERICHIA COLI (E.COLI)?

Ešerihija koli je bakterija koja je uobičajeni stanovnik crevnog trakta ljudi i životinja. Postoji veći broj serotipova od kojih mnogi nisu opasni ali pojedini kao što je O157:H7 mogu izazvati ozbiljno oboljenje. Ovaj toksin dovodi do oštećenja creva, gubitka tečnosti i elektrolita, pa i krvavih dijareja.

2.    KAKO DOLAZI DO TROVANJA E.COLI?

–    glavni izvor E.coli je čovek
–    osim čoveka može se naći i kod životinja
–    izlučuje se najčešće izmetom, zatim urinom
–    do trovanja najčešće dolazi kada pojedemo hranu koja je zaražena ovom bakterijom
–    najveći broj trovanja potiče od nedovoljno termički obrađenog mlevenog mesa i svežeg povrća koje je došlo u kontakt sa izmetom
–    i druge namirnice mogu biti izvor infekcije, npr. suhomesnati proizvodi, sirovo mleko, voda itd.
–    do bolesti može doći i direktnim kontaktom sa zaraženom osobom ili životinjom, naročito ako se ne vodi računa o higijeni ruku

3.    KADA DA POSUMNJAMO NA TROVANJE E.COLI?

–    inkubacija je najčešće 3 do 4 dana mada može biti i mnogo kraća (1 dan) pa sve do nedelju dana
–    pojava dijareje koja može biti od sasvim blage i vodenaste do ozbiljne i krvave
–    grčevi, bol ili nelagodnost u predelu stomaka
–    kod nekih ljudi se javljaju mučnina i povraćanje
–    hemolitična uremija: većina pacijenata se oporavi za nedelju dana ali se kod nekih (naročito dece, starih i osoba oslabljenog imuniteta) može razviti hemolitična uremija pri čemu dolazi do slabosti u radu bubrega; ovo stanje je jako teško, često zahteva dijalizu i opasno je po život
–    jedini siguran način da se utvrdi da li je reč o E. coli i o kom se serotipu radi jeste bakteriološki pregled, pre svega stolice obolelog

4.    KAKO DA SE ZAŠTITIMO?

–    mleveno meso se pre jela mora dobro termički obraditi; nikako ne treba jesti mleveno meso koje još uvek ima svetlo crvenu boju
–    kupovati pasterizovano ili sterilisano mleko; sveže mleko bi trebalo prokuvati; u nekim zemljama (Nemačka npr) se na tržištu može naći sveže mleko ali to zahteva posebne mere kontrole
–    sveže proizvode, posebno povrće, treba dobro oprati pre upotrebe
–    kako se bakterije mogu preneti sa jedne namirnice na drugu, sveže namirnice treba držati odvojeno da ne bi došlo do kontaminacije zdrave hrane
–    održavati higijenu ruku a naročito prilikom pripremanja hrane, nakon korišćenja toaleta ili kontakta sa životnjama u čije zdravstveno stanje nismo sigurni

KAMPILOBAKTERIOZA

 

1. ŠTA JE KAMPILOBAKTERIOZA?

Kampilobakterioza je bolest koja se prenosi zagađenom hranom a izazivač su bakterije iz roda Campylobacter od kojh su za čoveka najznačajnije Campyilobacter jejuni i Campylobacter coli. Ova bakterija proizvodi toksin koji najčešće dovodi do oboljenja gastrointestinalnog trakta praćenog dijarejom.

2. KAKO DOLAZI DO POJAVE BOLESTI?

–    vrste roda Campyilobacter su veoma rasprostranjene i kod ljudi i kod životinja pa su stoga i izvori infekcije veoma raznovrsni i brojni; ovo oboljenje je izuzetno često a kako je u EU to najčešća zoonoza sa preko 200 hiljada registrovanih slučajeva samo u 2007. godini opravdano je pretpostaviti da je i kod nas veoma raširena
–    Campyilobacter se izlučuje izmetom a u spoljnoj sredini je dosta otporan
–    do bolesti dolazi kada u organizam unesemo hranu ili vodu koja je kontaminirana bakterijama
–    najčešći izvor su meso (posebno pileće) i nepasterizovano mleko, zatim voda i jaja
–    meso se kontaminira tako što dođe u kontakt sa fecesom u kome ima bakterija što se može desiti u klanici ali i prilikom spremanja hrane u domaćinstvu

3. KADA DA POSUMNJAMO NA KAMPILOBAKTERIOZU?

–  znaci bolesti su veoma slični drugim crevnim bolestima
–  uglavnom se javljaju pojedinačni slučajevi ili kod više ljudi u istoj porodici, retko je u pitanju masovno oboljenje
–  inkubacija može trajati 1 – 7 dana ali načešće od 2 do 5 dana
–  glavni znak je dijareja koja se obično javlja na početku bolesti ili nakon pojave temperature a može biti sasvim blaga ali i vrlo ozbiljna; krv u stolici može da se javlja povremeno 1 – 3 dana nakon prestanka dijareje
–  kod težih oblika dolazi i do bolova u mišićima, vrtoglavice, povišene temperature, glavobolje, mučnine, povraćanja i iscrpljenosti
–  obično traje 2 – 7 dana i završava potpunim oporavkom; komplikacije pa i smrtni ishodi su retki ali se i to ponekad dešava
–  izolovanje bakterije iz fecesa ne uspeva uvek jer je često prisutan u malom broju

4. KAKO DA SE ZAŠTITIMO?

–  sprovođenjem odgovarajućih preventivnih sanitarnih mera u proizvodnji hrane životinjskog porekla, naročito doslednom primenom HCCP sistema
–  odgovarajućom termičkom obradom hrane jer je ova bakterija vrlo osetljiva na temperature preko 60 stepeni celzijusa
–  odgovarajućom ličnom higijenom a naročito pranjem ruku toplom vovom i sapunom pre pripreme jela i nakon korišćenja toaleta kao i održavanjem higijene kuhinjskog posuđa koje se koristi za pripremu hrane
–  treba zapamtiti da se i već skuvana ili ispečena hrana može ponovo kontaminirati ukoliko dođe u dodir sa sirovom zagađenom hranom (tzv rekontaminacija); zato treba voditi računa da sirovu i spremljenu hranu držimo odvojeno i da ruke nakon kontakta sa sirovim namirnicama dobro operemo pre nego dođu u kontakt sa pripremljenim obrokom

 

autor teksta
DVM Rajan Janković

LISTERIOZA

1.  ŠTA JE LISTERIOZA?

Listerioza je retka ali potencijalno smrtonosna zoonoza sa visokom stopom smrtnosti koja se najčešće prenosi hranom a izaziva je bakterija Listeria monocytogenes.


2.  KAKO SE PRENOSI LISTERIOZA?

–    Listeria monocytogenes je veoma rasprostranjena u našoj okolini; može se naći kod 10% ljudi i kod velikog broja vrsta divljih i domaćih životinja uključujući goveda , svinje, živinu, ovce i živi u crevnom traktu; osim toga izvor mogu biti mulj, voda, zemljište, kanalizacija, neke ribe (npr pastrmka), krpelji, muve itd. Zanimljivo je da intracelularni parazit, tj da živi u ćelijama limfnog tkiva domaćina.
–    vrlo je otporna:
a)    podnosi niske temperature što joj omogućava da preživi zamrzavanje a uništava je temperatura veća od 61,5ºC ali ne uvek (u zavisnosti od vrste supstrata itd); zbog ovoga je često ima u frižiderima (u kojima može i da se razmnožava) i postrojenjima prehrambene industrije
b)    odlično podnosi visoku koncentraciju soli (čak do 12%) što joj omogućava da preživi mnoge načine obrade namirnica
c)    dobro podnosi različite ph vrednosti ali je ipak osetljivija na kiselu sredinu; takođe je otporna na delovanje sanitarnih sredstava
–    usled velike otpornosti i rasprostranjenosti do sada nije pronađen način da se ova bakterija uništi
–    načini prenošenja:
a)    hranom koja je kontaminirana fecesom i to naročito:
1)    sveže povrće (kupus, zelena salata, rotkve…)
2)    nepasterizovano mleko i meki sirevi
3)    meso (uključujući prerađevine, morske plodove, gotova jela)
b)    kontaminiranom vodom
c)    direktnim kontaktom

3.  ZAŠTO JE OVA BOLEST NAROČITO OPASNA?

I pored činjenice da se retko javlja ova bolest može biti praćena teškim komplikacijama koje mogu dovesti do smrtnog ishoda. Amerčka uprava za hranu i lekove (FDA) procenjuje da u SAD godišnje ima oko 2500 otkrivenih slučajeva od čega oko 500 ima smrtni ishod.

4.  KO JE NAROČITO OSETLJIV?

–    Listeria kod osoba sa solidnim imunitetom vrlo retko izaziva oboljenje
–    trudnice odnosno fetusi i novorođenčad
–    ljudi sa oslabljenim imunitetom (stariji od 60 godina, oni koji imaju AIDS, dijabetičari, osobe koje primaju hemoterapiju, osobe sa oboljenjima bubrega, pacijenti koji primaju leklove koji umanjuju imuni odgovor)

5.  KAKO SE BOLEST ISPOLJAVA?

–    na različite načine, od sasvim blagog crevnog oboljenja do teških komplikacija pri čemu inkubacija može trajati od svega nekoliko dana pa do čak 70
–    najčešće groznica, bolovi u mišićima, mučnina, dijareja
–    Listeria može doći do mozga i tada se razvija meningitis kojeg prate glavobolja, ukočen vrat, konfuzija, gubitak ravnoteže, konvulzije
–    trudnice obično imaju blago oboljenje ali često dolazi do pobačaja ili se rađa mrtav fetus; takođe je moguća teška septikemija ili meningitis kod novorođenčadi
–    najlakše se otkriva analizom krvi, ponekad je potreban uzorak urina ili cerebrospinalne tečnosti

6.  KAKO DA SE ZAŠTITIMO?

–    održavanjem lične higijene i higijene kuhinjskog posuđa i aparata (frižidera i dr)
–    detaljnim pranjem svežeg povrća; treba koristiti četku za pranje povrća a dobar metod kada nismo sigurni da možemo da ga očistimo je uklanjanje spoljnih listova sa npr kupusa i sličnog povrća
–    dobra termička obrada hrane
–    oni koji spadaju u rizične grupe treba da izbegavaju hranu koja nije sigurnog porekla (pre svega gotova jela, posebno salate; meke sireve napravljene od nepasterizovanog mleka; suhomesnate proizvode koji nisu termički obrađeni)

 

autor teksta
DVM Rajan Janković

Lekovito bilje za bolesti životinja Javorka i Petar 0

 

KUĆNI LJUBIMCI

DECA I KUCNI LJUBIMCI

Ako je zdravo dete i zdrav kućni ljubimac onda je sve pozitivno u njihovim odnosima. Obavezna je konsultacija sa lekarom pre nego što detetu uzmete ljubimca, naročito je važno da lekar proveri alergičnost deteta na dlaku ili ako je u pitanju ptica na perje. Korisnost ljubimca u kući je u prvom redu što se razvija iskrena ljubav, radna navika oko hranjenja i odgovornost prema živom biću. U svetu je sve veći broj prirodnih sredstava koji služe kao preventiva u sprečavanju alergija i zaraznih bolesti kod životinja i dece.


KOROV BLAGOTVORAN ZA KUCE MACE I DECU

L.Cichorium intybus ili cikorija, vodopija, gologuza je trava nezamenljiva za sprečavanje dijareje-proliva kod dece i kućnih ljubimaca. Kombinacija koju je preporučivao doktor Džervis sastoji se od tinkture cikorije jabukovog sirćeta i prirodnog meda ali ne i meda koga u Srrbiji masovno proizvode pčelari bez košnica.

Životinje i ptice veoma precizno razdvajaju otrovne od neotrovnih biljaka. Ipak, kao i ljudima i njima se mora pomagati pri ishrani i izboru hrane i lekovitog bilja. Nemam nameru da dajem bilo kakve informacije o otrovnim biljkama kako bi izbegao odgovornost za zloupotrebu, koja se prosto lepi za naš mentalitet. Sve ono što je blagotvorno za životinje i ptice bice arhivirano na portalu herbal-elixir.net.
Da bi se veoma živahna životinja smirila koriste se sledeće lekovite biljke: bosiljak, majčina dušica, hmelj i valerijana.

Zdravlje životinja

ZOONOZE – BOLESTI ZAJEDNIČKE LJUDIMA I ŽIVOTINJAMA

Nesto novo i neubičajeno je da povežemo životinje i ljude u cilju življenja bez bolesti. To su u prvom redu preventivne mere koje se mogu postići upotrebom prirodnih sredstava. Biće razmatrane virusne i bakterijske infekcije zajedničke ljudima i životinjama. Opisaćemo bolesti koje su klinički ispitane i dati osnovna uputstva lekara i veterinara sa posebnim osvrtom na puteve širenja bolesti, kao i moguće preventivne mere lekovitim biljem i drugim pomoćnim sredstvima.

 

ZOONOZE (BOLESTI ZAJEDNIČKE LJUDIMA I ŽIVOTINJAMA)

Navodim teme koje će biti obrađivane u sledećim tekstovima: BESNILO, PSITAKOZA, TULAREMIJA, LEPTOSPIROZA, SALMONELOZA, BRUCELOZA itd.

Autor tekstova: doktor veterinarske medicine Rajan Janković

 

PLEMENITOST KONJA

Konji su jako inteligentna bića i oduvek su smatrani kao najbolji čovekovi prijatelji. Ne čudi činjenica da druženje čoveka i konja može da ima izuzetno pozitivne efekte. Sve je više informacija da se konji uspešno koriste za lečenje svih vrsta neuroza, a naročito su korisni za fobične neuroze (na primer: zoofobija-strah od životinja).

NEŠTO ŠTO MOŽE BITI ZAJEDNIČKO ZA ŽIVOTINJE I LJUDE

Iz OGLEDA o D.C.Jarvis-u saznajemo da je najkraći život jedne životinje petostruko vreme njenog sazrevanja. Pas potpuno razvijen posle jedne godine, skoro uvek doživi petu godinu. Konj se razvija četiri godine,a živi najmanje dvadeset godina.

Kako bi to trebalo da bude kod ljudi ?
Potrebno je dvadeset godina života za razvoj srca i punog kapaciteta krvotoka i za razvoj duhovne i fizičke sposobnosti.

Ako uzmemo životnu normu koju postavljaju životinje, ljudski vek bi trebalo da iznosi sto godina.
Da li je to tako?