Tiroida

POREMEĆAJI ŠTITNE ŽLEZDE

Prirodni lekovi blagotvorno deluju na štitnu žlezdu.Javorka i Petar preporučuju odgovarajuće bilje i hranu ali bez konsultacije sa lekarom ne upuštati se u samolečenje .

Najvažniji poremećaji funkcije štitne žlezde su: 

1. Preterana proizvodnja štitnih hormona ili hipertireoza.

2. Nedovoljna proizvodnja štitnih hormona ili hipotireoza.

Stanje normalne funkcije štitne žlezde naziva se eutireoidno stanje.

Treba razlikovati poremećaje štitne funkcije i građe koji mogu i često idu zajedno ali nisu obavezno udruženi. Promena štitne građe može biti uvećanje (struma) koje zahvata žlezdu u celini. Tada se koristi naziv difuzna struma. Ako je uvećan samo jedan deo, obično u vidu čvora, naziva se nodozna struma. Nodusa, čvorova, može biti više, kada se govori o polinodoznoj strumi. Moguća je i kombinacija nodozne i difuzne strume. U svakom slučaju, uvećanje štitne žlezde ili struma ne znači istovremeno i poremećaj funkcije. 
Poremećaji štitne građe i/ili funkcije su česti i izvan područja zahvaćenih nedostatkom joda (endemska područja). Smatra se da u neendemskim područjima jedna od 20 osoba, najviše žena, ima neki poremećaj štitne žlezde. Zbog toga su štitni poremećaji najčešće endokrine bolesti. Rasprostranjenom jodinacijom soli ili hleba koja se kod nas sprovodi oko 50 godina (kao i u razvijenom svetu) iskorenjena su područja endemske strume i kretenizma kao najtežeg oblika posledica nedostatka štitnih hormona u periodu razvoja centralnog nervnog sistema deteta.  “Autoimune bolesti” štitne žlezde su danas sve češće. Ovi poremećaji su izazvani pojavom imunoglobulina, antitela, ili ćelija imunskog sistema, limfocita i drugih, koje oštećuju štitnu žlezdu, funkciju i građu. Grejvsova  (Grays) (Bazedovljeva) bolest ili Hašimoto tireoiditis su primeri ove vrste oboljenja i o njima je dato više detalja u odgovarajućem poglavlju. Ove bolesti se javljaju sa učestalošću od približno jednog obolelog na 100 stanovnika. Ostali ređi poremećaji su rak štitne žlezde, zapaljenska neautoimunska stanja i kongenitalni, urođeni poremećaji funkcije i građe štitne žlezde.
Na ovom mestu se navode samo osnovne osobenosti najčešćih štitnih bolesti o kojima se više

detalja nalazi u posebnim poglavljima.

Bazedovljeva (Grejsova) bolest

Bazedovljeva bolest je posledica produžene i neobuzdane stimulacije dejstvom antitela koje stimuliše funkciju štitne žlezde i njen rast. Ova antitela, imunoglobulin G, za razliku od TSH, ne reaguje smanjenjem stimulacije kada koncentracija štitnih hormona u cirkulaciji poraste. Produžena stimulacije funkcije i rasta izaziva pojavu hipertireoidizma sa difuznom strumom što je osnovna odlika ove bolesti. 

Hašimoto tireoiditis

Struma u Hašimoto tireoiditis je izazvana akumulacijom tečnosti i ćelija bele krvne loze, dominantno limfocita koji stvaraju guste plaže u štitnom tkivu. Nastaje razaranje normalnih štitnih ćelija zbog čega se vremenom smanjuje funkcioni kapacitet žlezde i nastaje hipoštitizam. U jednom periodu bolesti, smanjenje sekrecije tireoksina izaziva pojačanu sekreciju TSH kada struma još više raste. Napredovanjem zapaljenskog procesa, razara se tkivo žlezde, ona se smanjuje, atrofira i vremenom struma nestaje. Smatra se da je najveći broj hipotireoidizama sa atrofijom žlezde u stvari završni stadijum ranije neprimećenog Hašimoto štititisa. ČIGITA ZLATIBOR