Sterilitet,korisna saznanja

Neplodnost muškarca može biti posledica ranije preležanih bolesti, kao što su zauške (parotitis) i gonoreja. Prisutan ili ranije izlečen kriptorhizam, tuberkuloza testisa ili epididimisa, operacija preponske kile i nepravilnosti u smislu hipospaduje i epispadije mogu biti uzrok steriliteta.

Za ocenu plodnosti muškarca veoma je bitan pregled sperme. Ocenjuje se njena količina, izgled, viskoznost, miris, hemijska reakcija, izgled, broj i pokretljivost spermatozoida.

Zdrav čovek u jednom ejakulatu izbaci 2 – 5ccm sperme.To je beličasta, neprozirna, viskozna tečnost, otužnog mirisa i slabo alkalne reakcije.Čine je spermatozoidi nastali u testisima i semena tečnost koja se stvara u prostati i semenim kesicama. Normalno u 1ccm ima 80 – 100 000 000 spermatozoida.

Uzroci za neplodnost od strane spermatozoida i sperme su:

• * Aspermija je stanje potpunog nedostatka sperme pri doživljavanju orgazma. Ona predstavlja apsolutni razlog neplodnosti.
• * Oligospermija je smanjen broj spermatozoida ispod 60 000 000 u 1ccm. Ako je smanjenje jače izraženo i trajno može biti uzrok relativne neplodnosti.
• * Azospermija je stanje potpunog nedostatka spermatozoida u spermi.
• * Nekrospermija je prisustvo nepokretnih i mrtvih spermatozoida.
• * Astenospermija je stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida.
• * Procenat nenormalnih oblika spermatozoda veći od 20% je moguć uzrok steriliteta.
• * Polispermija je stanje povećanog broja spermatozoida preko120 000 000 i može biti uzrok steriliteta.
• * Promenjena reakcija sperme, koja je inače slabo alkalna i promenjena viskoznost sperme takođe mogu biti razlog neplodnosti.

Samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne može se izvesti zaključak o neplodnosti muškarca. Treba izvršiti pregled sperme bar tri puta u razmaku od mesec dana. Ako je broj spermatozoida mali, a njihova pokretljivost slaba, to može biti razlog relativne neplodnosti muškarca. O apsolutnoj neplodnosti muškarca se ne može govoriti dok god postoji bar jedan pokretan spermatozoid.

Erektilna disfunkcija (Impotencija) je nemogućnost da se ostvari i održi erekcija potrebna za zadovoljavajući polni odnos. Sve više muškaraca se odlučuje da potraži pomoć za svoj problem i zahvaljujući usavršenim metodama lečenja, normalizuju svoj polni život, jer impotencija je izlečiva.

Koliko je česta impotencija?

U poslednje vreme raste broj ljudi koji se leče od erektilne disfunkcije. Međutim, to ne znači da realno raste broj osoba sa impotencijom, već je odraz sve boljih rezultata u dijagnostikovanju i lečenju. Kod muškaraca do 40 godina učestalost je 5%, a kod starijih od 65 godina 15-25%. Ipak, impotencija nije posledica starenja.

Kako se ostvaruje erekcija?

Erekcija nastaje delovanjem erotskih draži (psihogena erekcija), koje mogu biti vidne, čulne, mirisne i imaginarne, s druge strane direktnim draženjem polnih organa (refleksna erekcija). Te psihogene i fizičke draži jedna drugoj pojačavaju dejstvo. One se integrišu u delu mozga koji se zove hipotalamus i kao erektilne i antierektilne poruke šalju kroz kičmenu moždinu i sakralni erekcioni centar, u penis. Tada dolazi do opučtanja glatkih mišića penisa, što omogućava priliv krvi u kavernozna tela penisa, čime se on povećava i otvrdnjava. Opna (tunika albuginea), koja obavija kavernozna tela se zateže i sprečava oticanje krvi preko vena. Time se održava erekcija. Posle grčenja mišića i ejakulacije dolazi do otoka krvi preko vena i erekcija prestaje.

Uzrok nastanka

Impotencija može da bude izazvana psihičkim (psihogena) i fizičkim (organska) faktorima i što je najčešće, njihovim kombinovanim dejstvom. Ranije se smatralo da je uglavnom psihogena. Danas se ističe da je najčešće, u 70-80% slučajeva, posledica organskih promena. Kod mlađih se češće sreću psihički problemi, a kod starijih fizički (organski). Mnoga psihička i fizička stanja mogu da budu uzrok privremene erektilne disfunkcije i muškarci bi trebali da ih smatraju za normalnu pojavu. Ako se tako ne shvate mogu dovesti do straha, koji kasnije može ponovo da dovede do erektilne disfunkcije.

Uzroci nastanka impotencije :

• * Na nastanak impotencije mogu da utiču poremećaji u nervnim impulsima u mozgu, kičmenoj moždini i penisu, kao i promenjena reakcija na njih u mišićima, arterijama, venama i fibroznom tkivu penisa.
• * Hronične bolesti kod kojih može da se javi impotencija: šećerna bolest (čak 35-50% muškaraca dijabetičara ima problema sa impotencijom), ateroskleroza (čak do 70% obolelih), kardiovaskularne bolesti, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, multipna skleroza, alkoholizam i bubrežne bolesti.
• * Hormonski poremećaji, posebno nizak nivo hormona testosterona.
• * Različita stanja koja dovode do poremećaja cirkulacije krvi.
• * Povrede mičića ili arterija pri operaciji u blizini penisa (operacija prostate i tumora testisa pre svega).
• * Povrede kičmene moždine, karlice, prostate, mokraćne bešike ili penisa, ako dovedu do oštećenja krvnih sudova, fibroznog tkiva korpusa kavernozusa ili glatkih mišića.
• * Neki lekovi mogu da dovedu do impotencije: antihipertenzivi, posebno beta blokatori, neki antidepresivi, sedativi, lekovi za smanjenje apetita i cimetidin (lek protiv ulkusa).
• * Pušenje može biti uzrok, zbog njegovog uticaja na cirkulaciju krvi.

Simptomi impotencije

Kod impotencije ne može da se postigne zadovoljavajuća erekcija ili njeno potrebno trajanje ili i jedno i drugo. Psihogena impotencija obično naglo nastaje. U tom slučaju muškarac ima jutarnju erekciju. Takođe može da mu se dešava da je nekada ima erekciju, a nekada nema. Organska (fizička) impotencija se razvija postepeno, ali stalno, tokom dužeg vremena.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze je potrebno da poremećaj traje duže od tri meseca. Pregled se započinje detaljnim razgovorom o muškarčevom polnom životu i problemom sa erekcijom. Neki muškarci smatraju da je to nepotrebno čeprkanje po njihovoj intimi, međutim, to je neophodno da bi se postavila dijagnoza i razlikovala psihogena od organske impotencije. Nakon razgovora sledi fizički pregled polnih organa i digitorectalni pregled prostate. Vrše se i drugi pregledi, kao merenje krvnog pritiska, određivanje nivoa šećera i masnoća u krvi, određivanje testosterona, eventualno prolaktina, hormona štitne i nadbubrežne žlezde.

Za ispitivanje erektilne reakcije obično se preporučuje test sa sildenafilom. Deset do petnaest minuta nakon injekcije, kod pacijenta sa normalnom cirkulacijom krvi u penisu, dolazi do erekcije. Tada se ispituje erektilna reakcija, zakrivljenost penisa i odgovor nakon erekcije.

Zapaljenje prostate je česta bolest muškaraca. Prostata je žlezda koja spada u polne organe muškaraca. Nalazi se ispod mokraćne bešike i okružuje mokraćnu cev. Sastavljena je iz mišićnog i žlezdanog tkiva.Njena uloga je u stvaranju tečnosti koja ulazi u sastav sprerme. U toku orgazma pomoću njenih mišića istiskuje se tečnost u mokraćnu cev.

Uzroci zapaljenja

Uzrok zapaljenja je uglavnom bakterijska infekcija (Ešerihija koli, Enterobakter, Klebsiela, Proteus, a ređe Stafilokokus aureus). Ređe je prostatitis posledica gihta, kamena u prostati, hipertrofije (uvećanje), tumora prostate, infekcije virusima ili gljivicama.

Pojavi ovog zapaljenja doprinose i dugo sedenje, analni seks, povrede mokraćnih organa, nošenje katetera, prekomerno konzumiranje alkohola i dugotrajno zadržavanje mokraće. Zapaljenje mokraćnih organa može da dovede do prostatitisa, a takođe on može da dovede do zapaljenja bešike i ostalih mokraćnih organa. Zapaljenje može da protiče kao akutno i hronično.

Akutni prostatitis

Ovo zapaljenje se sreće uglavnomm kod mlađih muškaraca. Tegobe se javljaju iznenada i toliko su intenzivne da bolesnik nekad mora da traži hitnu pomoć. Bolest karakteriše visoka temperatura, drhtavica, učestalo i bolno mokrenje, jak bol ispod i iza penisa i oko anusa. Pri pregledu se nalazi da je prostata napeta i jako bolna.

Hronični prostatitis

Hronični prostatitis može da se nadoveže na akutni ili da od početka protiče kao hronični. To je zapaljenje, koje traje duže od 3 nedelje. Postavljanje dijagnoze hroničnoig prostatitisa je veoma teško, jer bolest često prolazi bez simptoma. Nekada je jedini simptom ponavljanje zapaljenja bešike (Cistitis), koje se ispoljava učestalim i bolnim mokrenjem. Nekada bolesnici osećaju težinu ili neku neodređenu nelagodnost ili lak bol u donjem delu trbuha ili krstima.

Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza bakterija i leukocita u urinu dobijenom posle masaže prostate. Inače je pri pregledu prostata normalna. Takođe pri običanom pregledu urina se ne nalaze ni bakterije ni leukociti. Kod prostatitisa nekada ne mogu da se nađu bakterije (nebakterijski prostatitis izazvan uglavnom klamidijom ili ureaplazmom). Tada se dijagnoza postavlja na osnovu nalaza leukocita u urinu posle masaže prostate.

Jedan od najčešćih problema sa kojima se muškarac može sresti u svom seksualnom životu jeste problem doživljavanja seksualnog vrhunca mnogo pre nego što bi partnerka i on to želeli. Prerana ili preuranjena ejakulacija predstavlja boljku koja izgleda mučno, ali koja ne znači da ste automatski osuđeni na večno nezadovoljstvo. Naravno, samo ukoliko uzmete stvar u svoje ruke i počnete da vežbate samokontrolu. Na taj način sve može biti podređeno „tajmingu“ koji vam najviše odgovara.

Tu je pre svega reč o voljnoj kontroli procesa ejakulacije, koju muškarac ne može da uspostavi tokom seksualnog čina. Iako se ovaj problem u najvećem broju slučajeva javlja kod mlađih muškaraca, godine ništa ne moraju da znače, i gotovo da nema muškarca različite dobi koji se bar jednom u svom seksualnom životu nije susreo sa ovim problemom. Srećna okolnost je što se na otklanjanju ovog problema može raditi i što se ta smetnja može uspešno otkloniti. U tome ne mora samo da pomogne sticanje seksualnog iskustva, jer je razvijanje moći samokontrole jedna od disciplina koja je bitna ne samo u seksu već i u svim ostalim sferama života. Na kraju krajeva, ejakulacija je refleksna radnja i kao takva se može kontrolisati.

Muškarac koji je u stanju da uspostavi kontrolu može sebi da dopusti da uzbuđenje dosegne visok stepen, a da ga zatim manje-više održava na tom nivou sve dok ne bude došao pravi trenutak. Uzbuđenje treba da raste i opada, u zavisnosti od naših želja i onoga što nam se dešava. Ako želimo da stvar bude brzo završena, može da bude i tako. Ali je svakako bolje da čitava igra potraje što duže, u tome je ipak poenta samog seksualnog čina. Ukoliko spadate u grupu onih koji ne mogu da se kontrolišu, tj. ako ne možete dugo da uživate u različitim stepenima uzbuđenja, jasno je da ćete u kratkom vremenskom roku stići do tačke neizbežnosti.