BRESKVA

Opis biljke:
Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za sušenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od početka juna do septembra. U plodu breskve ima sećera, karotina, voćnih kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za čisćenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve. Od vitamina, ove voćke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i većina vitamina grupe B, uključujući folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin H), kojeg ima 0,4 mikrograma.

Stanište:
Breskva je veoma raširena voće u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno sa latinskog zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.

Lekoviti deo biljke:
Plod, cvet i list.

Lekovito delovanje:
Važno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprema jedan, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema sa oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žučne kese. Sok od breskve preporučuje se ljudima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremećaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje nerava i uopste za bolji rad probavnih organa.