ARIŠ

Opis biljke:
Ariš je jedino crnogorično drvo koje svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, sa tankim pognutim granama, crveno smedjom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je biljka kod koje se crveni, mirisni cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, sličan limunu. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina.

Stanište:
Ariš najbolje uspeva u planinama, a često nastanjuje goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se u proleće I početkom leta skupljaju zeleni cešeri, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen.

Lekovito delovanje:
Iglice i mladi cešeri koriste se za pripremanje kupki u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lečenje rana i čireva. Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena sa vinom i medom čisti začepljenu jetru, mrvi i lagano odvaja pesak i kamen iz žuči, bubrega i mokraćnog mehura, a kod upale grla koristi se za ispranje.