UVA

Opis biljke:
Medvedje groždje je uglavnom polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 cm. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Cvetovi su sitni,zvonasti, bele ili svetlo roze boje obešeni u grozdovima. Plod je bobica, crvene boje.

Stanište:
Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoričnim šumama, izmedju grmlja po sunčanim obroncima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru listovi od maja do jula . List se bere u proleće kad biljka cveta jer je tada najviše lekovit (tada ima najviše arbtozida). Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. Listovi su neprijatnog, oporog i gorkog ukusa, ali bez mirisa.

Lekovito delovanje:
Čaj od listova uve leci povećanu prostatu, organe za mokrenje, proliv i šećernu bolest. Listovi pomešani sa drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekcijsko sredstvo mokraćnih kanala, naročito kod hronicne upale mokraćnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku čaja za lečenje organa za mokrenje. Kod nas lekari često daju mešan čaj u jednakim količinama od uve i sitnice. Pri pravljenju čaja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i cvrsta konzistencija lista otežava i onemogućava ekstrakciju arbutina i tanina. Inače, se list u apoteci čuva ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi. Od uve se takodje priprema još i čaj protiv peska ili kamena u bubregu.