SLEZ BELI

Opis biljke:
Beli slez je trajna biljka sa mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okrugli listovi, a zatim nekoliko stabljika koje dostižu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici su prilično veliki, naborani i debeli i sa obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrno sive ili sivo zelene boje.Cveta od juna do kraja avgusta.

Stanište:
Raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i na poplavljenim područjima. Uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Koren se kopa u proleće ili u jesen, nakon cvetanja. Cvetovi se beru za vreme cvetanja, a listovi u jesen ( ne u proleće!), nakon cvetanja. Koren se opere, zatim oguli spoljni sloj, uzdužno preseče, i brzo osuši. Kada je skoro sasvim suv, iseče se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako se stavi u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvići , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji.

Lekovito delovanje:
Čaj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plućnog katara. Preporučuje se kao lek kod bronhalne astme i početne tuberkuloze pluća, kod katara u mokraćnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokraće. Koristan je, takodje, u lečenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno kod upale debelog creva (colitisa), proliva, srdobolje, povraćanja sa prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju drugih bolesti. Danas se retko upotrebljava čaj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak čajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povećava sluz koja čini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristično da deluje smirujuće pri akutnim upalama želudačne sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hroničnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje često kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hroničnog katara kod pušača. Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkiša najčešće za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kićenje božićnjih jelki.