KOKOTAC

Opis biljke:
Kokotac je dvogodišnja ili redje jednogodišnja zeljasta biljka visine i preko 2 m. Stabljika je većinom uspravna ili se izdiže i vrlo razgranata. Ima listove slične detelini, samo su po obodu nazubljeni, listići su izduženi i eliptični. Cvetovi su sitni, žuti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znači "medena detelina

Stanište:
Raste u divljini na peskovitom zemljištu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, železničkih pruga i drugih napuštenih mesta. Zahvaljujući dugom i razgranatom korenu dobro podnosi sušu. Gaji se i u kulturi kao stočna hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnožava se semenom. Seje se u proleće. Kokotac je aromatična droga koja nema etarskog ulja.

Lekoviti deo biljke:
Beru se vrhovi grancica biljke u cvatu. Osušena biljlka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida i pritom se oslobadja kumarin.

Lekovito delovanje:
Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u starom veku služila je kao lek koji ublažava bolove, tera vodu, steže i si. Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme važila je kao lek za oči. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grčeva kod dece itd. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana.