CELER

Opis biljke:
Celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranata i doseže visinu od 40 do 80 cm. Tamno zeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listići klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospešuje polnu moč. Danas se zna da pospešuje uspešnu razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, šećera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti. Slatkasti odebljali koren celera najčešće se koristi za spravljanje salate, variva ili kao začin za supe i čorbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatičan miris, takodje sluze kao začin. Biljka zadržava specifičan miris i nakon sušenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.

Stanište:
Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom području i na vlažnim područjima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Kaže se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lečenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer kaže se da je veoma značajna lekovita biljka.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi koren vrtnog celera S

Lekovito delovanje:
Za lečenje astme, katara pluća, promuklosti, bolesti nerava, mokraćnih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljšanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jačanje želuca, celer se koristi u lečenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, hroničnog katara pluća, grčeva u grudnom košu, nadutosti, slabosti želuca, smanjenja apetita i bolesti koje su prouzrokovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi.